GODINAMA SE LJUDIMA GOVORI DA JE HEMOTERAPIJA JEDINI NAČIN DA SE POKUŠA ( „POKUŠATI“ JE PRAVI IZRAZ) ELIMINACIJA RAKA. JOHN HOPKINS GOVORI DA POSTOJI I DRUGI NAČIN.
Kako se nositi sa rakom prema Džonu Hopkinsu?
1.Svaka osoba poseduje ćelije raka u svom organizmu. Ćelije raka se ne mogu identifikovati standardnim testovima, sve dotle dok ne dostignu broj od nekoliko milijardi. Kada doktori kažu pacijentu, da više nema malignih ćelija, posle terapije, to samo znači da se testom ne mogu identifikovati ćelije raka, jer je njihov broj smanjen na nivo koji se ne može registrovati.
2.Ćelije raka se pojavljuju u životu svakog čoveka 6 do 10 puta.
3.Kada je imuni sistem čoveka dovoljno jak, ćelije raka se uništavaju i sprečava se njihovo umnožavanje.
4.Kada osoba ima rak to nagoveštava da je došlo do smanjenja hranjivih materija. Razlozi se mogu tražiti u genetici, životnoj sredini, hrani ili načinu života.
5.Da bi se ovo smanjenje nadoknadilo, potrebno je promeniti ishranu, kako bi se poboljšao imunološki sistem.
6.Hemoterapija podrazumeva uništavanje ćelija raka, ali takođe uništavanje i zdravih ćelijau koštanoj srži i probavnom traktu, a takođe može doći do oštećenja jetre, bubrega, srca, pluća i dr.
7.Zračenjem se, pored uništavanja ćelija raka, sagorevaju i oštećuju i zdrave ćelije i organi.
8.U početku se hemoterapijom ili zračenjem smanjuje veličina tumora. Međutim, daljom primenom hemoterapije i zračenja, više nema rezultata kod eliminacije tumora.
9.Kada u organizmu ima previše toksina nastalih hemoterapijom i zračenjem, imunološki sistem je poljuljan ili uništen, što dovodi do toga, da osoba postaje podložna raznim vrstama infekcija i drugim komplikacijama.
10.Hemoterapija i zračenje može dovesti do mutacije ćelija, koje postaju rezistentne i teško ih je uništiti. Operacijom se takođe može prouzrokovati širenje ćelija raka.
11.Preporučuje se da ćelije raka ne treba hraniti i tako podsticati njihovo umnožavanje.
a.Šećer hrani ćelije raka. Izbacite šećer i time ćete odstraniti vrlo značajnu hranu ćelija raka. Zamene za šećer su takođe štetne. Bolje su prirodne zamene u vidu meda ili melase, ali u vrlo malim količinama. Kuhinjska so sadrži štetne dodatke koji joj daju belu boju. Umesto nje preporučuju se Bragove amino-kiseline ili morska so.
b.Mleko podstiče organizam na proizvodnju sluzi, posebno u probavnom traktu. Sluz hrani ćelije raka. Izbacivanjem mleka i zamenom sa nezaslađenim soja mlekom, ćelije raka će „gladovati“.
c.Ćelije raka bujaju u kiselom okruženju. Mesna dijeta je kisela i bolje je jesti ribu i malo piletine nego junetinu i svinjetinu.. Meso takođe sadrži životinjske antibiotike, hormone rasta i parazite, koji su svi štetni, pogotovo za obolele od raka.
d.Dijeta koja se sastoji od 80% svežeg povrća i sokova, žitarica, klica, jezgra i malo voća stvoriće alkalnu sredinu u organizmu. 20% ishrane može biti kuvana hrana, uključujući pasulj. Sokovi od svežeg povrća proizvode žive enzime, koji se lako apsorbuju i dospevaju na ćelijski nivo u roku od 15 minuta, čime se hrani i podstiče razvoj i rast zdravih ćelija.Da biste omogućili živim enzimima, da stvaraju zdrave ćelije, pokušajte piti sveže sokove od raznog povrća uključujući klice od graha. Jedite sirovo povrće 2 do 3 puta na dan. Enzimi se uništavaju na temperaturi od 40˚C.
e.Izbegavajte kafu, čaj, čokoladu jer imaju visok nivo kofeina. Zeleni čaj je mnogo bolji i ima sastojke koji pomažu borbu protiv raka. Treba piti nezagađenu ili filtriranu vodu, da bi se izbeglo konzumiranje toksina i teških metala, koje sadrži voda iz slavine. Destilovana voda je kisela i treba je izbegavati.
12.Proteini iz mesa se teško vare potrebno je mnogo enzima za probavu. Nesvarena hrana ostaje u utrobi i prouzrokuje stvaranje dodatnih toksina.
13.Zidovi ćelija raka prekriveni su otpornim proteinom. Uzdržavanjem od konzumiranja mesa oslobađa se više enzima, koji napadaju proteinske zidove ćelija raka i omogućavaju prodor odbrambenih ćelija koje uništavaju ćelije raka.
14.Neke materije podižu imunološki sistem (IP6, flor, antioksidanti, vitamini, minerali EFA i dr.) i omogućavaju da odbrambene ćelije organizma uništavaju ćelije raka. Vitamin E omogućava ubijanje ćelije raka, što predstavlja normalnu reakciju organizma u uklanjanju oštećenih, nepoželjnih i nepotrebnih ćelija.
15.Rak je bolest uma, tela i duha. Aktivan i pozitivan um pomaže u savladavanju raka. Bes, netolerancija i gorčina stvaraju u telu stres i kiselost. Negujte duh ljubavi i praštanja. Naučite se opustiti i uživati u životu.
16.Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika. Telesne vežbe i duboko disanje dopremaju više kiseonika do ćelija. Terapija kiseonikom osigurava uništavanje ćelija raka.
MOLIM VAS PROČITAJTE I OVO:
1. Ne koristite plastičnu ambalažu
2. Ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama
3. Ne koristite plastične posude u mikrotalasnoj pećnici.
John Hopkins je ovo napisao u svojim novijim člancima. Ovo je takođe dostavljeno i Vojnom medicinskom centru Walter Rid. Hemijski element Dioxin prouzrokuje rak, posebno na dojci. Dioksin je visoko toksičan za ćelije našeg organizama. Zato ne zamrzavajte vodu u plastičnim flašama jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike. Nedavno je dr. Edward Fujimoto, wellness menager u bolnici Castle, na televiziji govorio o zdravstvenim rizicima. Tada je govorio o dioksinu i njegovom štetnom uticaju na ljude. Rekao je da ne smemo grejati hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnim posudama. Ovo se pogotovo odnosi na hranu koja sadrži masnoće. On navodi da kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu i na kraju u ćelije organizma. Umesto plastike on preporučuje upotrebu stakla, kao što je vatrostalno, pireks ili keramika, koji ne sadrže dioksin. Dakle, hrana koja je pakovana u plastiku, mora se izvaditi i podgrejati u nečem drugom.
Papir se može koristiti ako znate od čega je izrađen. Ipak je najsigurnije koristiti vatrostalno staklo. On je takođe podsetio da su neki restorani brze hrane zamenili plastičnu ambalažu sa papirnom. Dioksin je bio jedan od razloga.
Takođe je podvukao da je plastična ambalaža jednako opasna i ako se koristi za poklapanje posude u kojoj se greje hrana u mikrotalasnoj pećnici. Umesto plastike, upotrebite papir za pokrivanje hrane u mikrotalasnoj pećnici.
Izvor: Internet
среда, 17. март 2010.
среда, 24. фебруар 2010.
понедељак, 1. фебруар 2010.
DA LI JE RAK ZAISTA NEIZLEČIV ?
Rojal Rejmond Rajf
Piše Vanja Babić
Iako je danas svima nama veoma dobro poznato da je rak neizlečiva bolest i jedan od glavnih neprijateljja čovečanstva, teško je poverovati da je pre 70 godina rak uspešno lečen! Čovek koji je otkrio lek zvao se Rojal Rejmond Rajf, samouki naučnik, a njegova tragična sudbina mu je, pored toga što je umro u bedi i pod nepoznatim okolnostima, odredila i to da njegovo otkriće potone u zaborav!
Rojal Rejmond Rajf rođen je 1888.god, za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni dokorat univerziteta u Hajdelbergu, zbog svoje genijalnosti, znanja i veštini nalazio je rešenja za većinu problema koje ostali naučnici nisu mogli da reše. Među njegovim izumima su i heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator koji se koriste u biologiji, biohemiji i medicini.
Pošto je za vreme Prvog svetskog rata služio mornarici SAD imao je zadatak da istražuje u stranim laboratorijama, a dostupne su mu bile i najnaprednije od svih, Nemačke, gde je najverovatnije našao ideje za svoja kasnija istraživanja.
Rajf je do kraja 1929. god. završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme, koji je uvećavao čak 17.000 puta ( dok su tadašnji mikroskopi uvećavali 2.000 puta), te je mogao da vidi mikroorganizme za koje mnogi naučnici nisu ni sanjali da postoje. Pošto je nastavio svoj rad, Rajf je 1933 god. konstruisao mikroskop koji je imao uvećanje 6000 puta, i nazvao ga je - Univerzalni mikroskop.
FARBANJE SVETLOM
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan, što bi virus odmah ubilo, tako da je bilo u stanju videti ga samo mrtvog ili mumificiranog. Ali Rajf je rešio ovaj problem, jer je virus bojio svetlom i tako dobio priliku da ga vidi u svim njegovim prirodnim aktivnostima. Tako je Rajf prvi koji je počeo da koristi “rezonantnu svetlosnu tehnologiju” za svoj mikroskop.
Rajf je pažljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob, koristeći prorez kao dodatak spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na mikroorganizam koji je ragledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom mikroba, imajući u vidu da svaki molekul osciluje sopstvenom različitom frekvencijom.
Ono što je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je postalo vidljivo u bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji je mogao da vidi najsićušnije, do tada nevidljive žive organizme kako se kreću i naseljavaju tkiva.
Tako je 1932. godine otkrio virus ljudskog raka! Video ga je živog, kako u promenjenim okolnostima, nakon delovanja kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerogene.
Pošto ni medijum ni mikroskop nisu bili dovoljni da se otkriju mikroorganizmi u filteru, Rajf je ponovio pretragu. Međutim, sasvim slučajno, prethodno je testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom koju je inače koristio kako bi mikroorganizme bombardovao elektronima. Desilo se da je kancerozna kultura 24 časa ostala u cevi napunjenoj gasom argonom, uključenoj u struju. Kada je kulturu stavio pod mikroskop, uočio je pomenu izgleda. Uz nekoliko ponavljanja ovog fenomena otkrio je u polupropusnom filteru crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to “BX” virus kancera, koji je uspeo da vidi, izoluje i prečisti. Ovaj virus nazvan je Cryptocides primodiales, i bilo ga je moguće videti samo pomoću Univerzalnog mikroskopa, jer je veličina virusa bila veoma mala (dužina 1,15 mikrona a širina 1,20 mikrona).
Rajf je takođe primetio da je virus polimorfan, i pojavljivao se u 4 oblika:
1.BX (karcinom)
2.BY (sarkom)
3.Monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90% obolelih od raka, a pravilno obojene mogu se videti i pod standardnim mikroskopom.
4.Pleomorfne gljivice
Sve te forme, su se mogle preobratiti u formu BDž u periodu od 36 sati i mogu proizvesti tipičan tumor. Ogled je ponovljen 300 puta na eksperimentalnoj životinji sa istim ishodom i dokazom, te je na ovaj način Rojal Rejmond Rajf dokazao da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik.
Teorija zavere
Za Rajfove nalaze zainteresovala se dr. Virdžinija Livingston koja je postala kasnije veoma poznata po svojim istraživanjima i terapiji kancera, i danas se otkriće raka pripisuje upravo njoj, a Rajfa u svojim istraživanjima nikada nije pomenula.
Nakon ovog otkrića nastala je rasprava o istinitosti ovog eksperimenta i fenomena. Mnogi su izrazili sumnju u Rajfov nalaz. Međutim Rajf se nije obazirao na ove rasprave već je imao za cilj da otkrije način kako da uništi zlokobni virus. Upotrebio je isti princip koji je koristio i u postupku da ga učini vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavao je jačinu frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi sve dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa, nalik na razbijanje čaše povećanjem jačine tona. Tako je ovu frekvenciju nazvao »smrtonosna oscilirajuća brzina«, a ona uopšte nije bila štetna za okolno tkivo.
Nakon ovog otkrića 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 1931 god. banket pod nazivom »Kraj svih bolesti« za Rajfa, dali mu počasnu titulu doktora. Godine 1934. iz bolnice u Pasadeni dovedeno je na Rajfov tretman frekvencijama šesnaest pacijenata u završnom stadijumu karcinoma. Specijalni medicinski istrazivački komitet nadgledao je ovaj tretman i zaključio da je nakon tri meseca, četrnaest pacijenata bilo potpuno izlečeno. Tretman je onda podešen i za ostala dva koji su nakon mesec dana takođe izlečeni. Rajf je 1934 god. zapisao:
»Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon tri minuta tretman se završava. Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno.«
Tako je iste godine počela da radi i klinika za rak na Univerzitetu Južne Kalifornije. Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. god. u »Science Magazine« a tehnički detalji lečenja dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Godine 1934. Moris Fisbejn koji je posedovao ceo kapital Američke Medicinske Asocijacije poslao je ponudu Rajfu o kupovini prava na njegove frekventne mašine. Rajf je ponudu odbio, i od tada je pošlo naopako.
Počelo je sa krađom Rajfovih komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova, beležaka... Kradljivac nije nikada otkriven. Potom je neko teško oštetio njegov mikroskop krađom velikog broja delova, laboratorija Brunet u Nju Džerziju koja je blisko sarađivala sa Rajfom je izgorela u podmetnutom požaru. Autor članka objavljenog u godišnjaku Smitsonian Instituta je misteriozno ubijen u svojim kolima. Dr. Nemes, Rajfov bliski saradnik poginuo je u požaru u svojoj laboratoriji gde je izgorela sva dokumentacija. A od 1939 god. svi istaknuti dokrtori i naučnici u SAD poricali su da znaju Rajfa. Ogroman novac farmaceutskih kompanija je potrošen kako bi svi oni koji su upoznati sa Rajfovom terapijiom - sve zaboravili. Rad i život dr Rojala Rajfa bio je definitivno uništen nezakonitom zaplenom njegove dokumentacije.
Rajf je umro 1970 god. »slučajnom« smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici »Grossmont«.
Sve što znamo danas o Dr. Rajfu potiče iz knjige »Lek protiv raka koji je delovao« Berija Lajnsa.
Kasnih 50-tih neki nezavisni istraživači, ne znajući za Rajfova otkrića, dokazali su da je rak infektivna virusna bolest i da se »kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva«, već je to bolest prouzrokovana mikroorganizmima u krvi. Naime, izgleda da svako od nas nosi taj virus ali da on ne prouzrokuje tumore ako u organizmu nema dovoljno toksina, a smrtonosni ishod može biti posledica izlaganju hemikalijama, radijaciji, stresu, slabim imunitetom ili lošom krvnom slikom.
Danas postoje mali aparati koji se prodaju kao Rajfovi, ali njihova mogućnost lečenja ograničena je na bolesti kao što je grip ili za relaksaciju od napetosti. Pitanje je koliko su ti aparati zaista tačno podešeni i da li uopšte imaju neko dejstvo.
LEKOVITE FREKVENCIJE
Rajfova dokumentacija je uništena, a na osnovu ono malo preostalih tragova doktor Robert P. Sraford uspeo je da napravi listu nekih frekvencija koje su najpribližnije originalnim:
Tetanus 120
Gonoreja 712
Stafilokoke 728
Streptokoke 880
Tuberkuloza virus 1552
Karcinom 2128
Piše Vanja Babić
Iako je danas svima nama veoma dobro poznato da je rak neizlečiva bolest i jedan od glavnih neprijateljja čovečanstva, teško je poverovati da je pre 70 godina rak uspešno lečen! Čovek koji je otkrio lek zvao se Rojal Rejmond Rajf, samouki naučnik, a njegova tragična sudbina mu je, pored toga što je umro u bedi i pod nepoznatim okolnostima, odredila i to da njegovo otkriće potone u zaborav!
Rojal Rejmond Rajf rođen je 1888.god, za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni dokorat univerziteta u Hajdelbergu, zbog svoje genijalnosti, znanja i veštini nalazio je rešenja za većinu problema koje ostali naučnici nisu mogli da reše. Među njegovim izumima su i heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator koji se koriste u biologiji, biohemiji i medicini.
Pošto je za vreme Prvog svetskog rata služio mornarici SAD imao je zadatak da istražuje u stranim laboratorijama, a dostupne su mu bile i najnaprednije od svih, Nemačke, gde je najverovatnije našao ideje za svoja kasnija istraživanja.
Rajf je do kraja 1929. god. završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme, koji je uvećavao čak 17.000 puta ( dok su tadašnji mikroskopi uvećavali 2.000 puta), te je mogao da vidi mikroorganizme za koje mnogi naučnici nisu ni sanjali da postoje. Pošto je nastavio svoj rad, Rajf je 1933 god. konstruisao mikroskop koji je imao uvećanje 6000 puta, i nazvao ga je - Univerzalni mikroskop.
FARBANJE SVETLOM
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan, što bi virus odmah ubilo, tako da je bilo u stanju videti ga samo mrtvog ili mumificiranog. Ali Rajf je rešio ovaj problem, jer je virus bojio svetlom i tako dobio priliku da ga vidi u svim njegovim prirodnim aktivnostima. Tako je Rajf prvi koji je počeo da koristi “rezonantnu svetlosnu tehnologiju” za svoj mikroskop.
Rajf je pažljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob, koristeći prorez kao dodatak spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na mikroorganizam koji je ragledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom mikroba, imajući u vidu da svaki molekul osciluje sopstvenom različitom frekvencijom.
Ono što je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je postalo vidljivo u bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji je mogao da vidi najsićušnije, do tada nevidljive žive organizme kako se kreću i naseljavaju tkiva.
Tako je 1932. godine otkrio virus ljudskog raka! Video ga je živog, kako u promenjenim okolnostima, nakon delovanja kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerogene.
Pošto ni medijum ni mikroskop nisu bili dovoljni da se otkriju mikroorganizmi u filteru, Rajf je ponovio pretragu. Međutim, sasvim slučajno, prethodno je testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom koju je inače koristio kako bi mikroorganizme bombardovao elektronima. Desilo se da je kancerozna kultura 24 časa ostala u cevi napunjenoj gasom argonom, uključenoj u struju. Kada je kulturu stavio pod mikroskop, uočio je pomenu izgleda. Uz nekoliko ponavljanja ovog fenomena otkrio je u polupropusnom filteru crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to “BX” virus kancera, koji je uspeo da vidi, izoluje i prečisti. Ovaj virus nazvan je Cryptocides primodiales, i bilo ga je moguće videti samo pomoću Univerzalnog mikroskopa, jer je veličina virusa bila veoma mala (dužina 1,15 mikrona a širina 1,20 mikrona).
Rajf je takođe primetio da je virus polimorfan, i pojavljivao se u 4 oblika:
1.BX (karcinom)
2.BY (sarkom)
3.Monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90% obolelih od raka, a pravilno obojene mogu se videti i pod standardnim mikroskopom.
4.Pleomorfne gljivice
Sve te forme, su se mogle preobratiti u formu BDž u periodu od 36 sati i mogu proizvesti tipičan tumor. Ogled je ponovljen 300 puta na eksperimentalnoj životinji sa istim ishodom i dokazom, te je na ovaj način Rojal Rejmond Rajf dokazao da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik.
Teorija zavere
Za Rajfove nalaze zainteresovala se dr. Virdžinija Livingston koja je postala kasnije veoma poznata po svojim istraživanjima i terapiji kancera, i danas se otkriće raka pripisuje upravo njoj, a Rajfa u svojim istraživanjima nikada nije pomenula.
Nakon ovog otkrića nastala je rasprava o istinitosti ovog eksperimenta i fenomena. Mnogi su izrazili sumnju u Rajfov nalaz. Međutim Rajf se nije obazirao na ove rasprave već je imao za cilj da otkrije način kako da uništi zlokobni virus. Upotrebio je isti princip koji je koristio i u postupku da ga učini vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavao je jačinu frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi sve dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa, nalik na razbijanje čaše povećanjem jačine tona. Tako je ovu frekvenciju nazvao »smrtonosna oscilirajuća brzina«, a ona uopšte nije bila štetna za okolno tkivo.
Nakon ovog otkrića 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 1931 god. banket pod nazivom »Kraj svih bolesti« za Rajfa, dali mu počasnu titulu doktora. Godine 1934. iz bolnice u Pasadeni dovedeno je na Rajfov tretman frekvencijama šesnaest pacijenata u završnom stadijumu karcinoma. Specijalni medicinski istrazivački komitet nadgledao je ovaj tretman i zaključio da je nakon tri meseca, četrnaest pacijenata bilo potpuno izlečeno. Tretman je onda podešen i za ostala dva koji su nakon mesec dana takođe izlečeni. Rajf je 1934 god. zapisao:
»Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon tri minuta tretman se završava. Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno.«
Tako je iste godine počela da radi i klinika za rak na Univerzitetu Južne Kalifornije. Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. god. u »Science Magazine« a tehnički detalji lečenja dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Godine 1934. Moris Fisbejn koji je posedovao ceo kapital Američke Medicinske Asocijacije poslao je ponudu Rajfu o kupovini prava na njegove frekventne mašine. Rajf je ponudu odbio, i od tada je pošlo naopako.
Počelo je sa krađom Rajfovih komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova, beležaka... Kradljivac nije nikada otkriven. Potom je neko teško oštetio njegov mikroskop krađom velikog broja delova, laboratorija Brunet u Nju Džerziju koja je blisko sarađivala sa Rajfom je izgorela u podmetnutom požaru. Autor članka objavljenog u godišnjaku Smitsonian Instituta je misteriozno ubijen u svojim kolima. Dr. Nemes, Rajfov bliski saradnik poginuo je u požaru u svojoj laboratoriji gde je izgorela sva dokumentacija. A od 1939 god. svi istaknuti dokrtori i naučnici u SAD poricali su da znaju Rajfa. Ogroman novac farmaceutskih kompanija je potrošen kako bi svi oni koji su upoznati sa Rajfovom terapijiom - sve zaboravili. Rad i život dr Rojala Rajfa bio je definitivno uništen nezakonitom zaplenom njegove dokumentacije.
Rajf je umro 1970 god. »slučajnom« smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici »Grossmont«.
Sve što znamo danas o Dr. Rajfu potiče iz knjige »Lek protiv raka koji je delovao« Berija Lajnsa.
Kasnih 50-tih neki nezavisni istraživači, ne znajući za Rajfova otkrića, dokazali su da je rak infektivna virusna bolest i da se »kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva«, već je to bolest prouzrokovana mikroorganizmima u krvi. Naime, izgleda da svako od nas nosi taj virus ali da on ne prouzrokuje tumore ako u organizmu nema dovoljno toksina, a smrtonosni ishod može biti posledica izlaganju hemikalijama, radijaciji, stresu, slabim imunitetom ili lošom krvnom slikom.
Danas postoje mali aparati koji se prodaju kao Rajfovi, ali njihova mogućnost lečenja ograničena je na bolesti kao što je grip ili za relaksaciju od napetosti. Pitanje je koliko su ti aparati zaista tačno podešeni i da li uopšte imaju neko dejstvo.
LEKOVITE FREKVENCIJE
Rajfova dokumentacija je uništena, a na osnovu ono malo preostalih tragova doktor Robert P. Sraford uspeo je da napravi listu nekih frekvencija koje su najpribližnije originalnim:
Tetanus 120
Gonoreja 712
Stafilokoke 728
Streptokoke 880
Tuberkuloza virus 1552
Karcinom 2128
четвртак, 28. јануар 2010.
GLJIVE PROTIV RAKA
ČUDESNO CARSTVO GLJIVA
Sav živi svet na Zemlji podeljen je u pet carstava: biljke, životinje, gljive, protisti i prokarioti. Ovu podelu je predložio 1969. godine R.H. Whitaker.
Gljive (lat. Fungi) spadaju u najrasprostranjenije žive organizme na Zemlji. Smatra se da ih ima između sedamdeset i sto hiljada tzv. nižih i viših vrsta gljiva, mada najnovija istraživanja tu hipotetičku brojku pomeraju na preko milion. Pretpostavlja se da svaku od pet stotina hiljada viših biljnih vrsta prati jedna do dve vrste gljiva, pa računicu nije bilo teško izvesti.
Nauka o gljivama - mikologija (od grčkog myko-gljiva, logos-nauka) prošla je dug razvojni put. Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.
Gljive su neobičan, raznovrstan i nedovoljno proučen svet. Budući da ne vrše osnovnu funkciju biljaka fotosintezu jer ne poseduju hlorofil, a ne kreću se i ne razmnožavaju polno poput životinja ne mogu se svrstati ni u prvo ni u drugo carstvo, već predstavljaju carstvo za sebe. One predstavljaju zaseban oblik života na zemlji koji je razvio tri osnovne strategije preživljavanja u prirodi a to su:
Gljive Simbionti koje žive u zajednici sa mnogim biljnim vrstama i međusobno se ispomažu. Gljive zadržavaju vodu u micelijumu, a tu vodu koriste biljke koje pomoću korenja izvlače mineralne materije neophodne za rast gljiva.
Gljive Saprobionti (razlagači) bez čijeg delovanja u prirodi ne bi moglo doći do razlaganja organskih materija biljnog porekla. Kaže se da nema gljiva šume bi se ugušile u vlastitom otpadu.
Gljive Paraziti koje napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive. Kroz mrežu tankih hranidbenih niti, gljive upijaju hranu iz žive ili nežive organske tvari.
Hifa je hranidbena nit gljive. Na vrhu hife nalaze se zaobljeni izdanci zvani haustorijumi koji prodiru u ćelije, upijaju hranu i njome hrane gljivu.
Micelijum je mreža hifa koja poput paukove mreže, prorasta supstrat i može se prostirati na više hektara površine.
Plodišta razvijaju gljive (makromicete) da bi se razmnožavale. Svako plodište oslobađa sićušne spore. Jedno plodište livadske pečurke proizvede oko 16 milijardi spora.
Klijanjem spora na odgovarajućoj podlozi nastaje novi micelijum.
U odnosu na čoveka, gljive mogu biti:
* bezuslovno jestive (upotrebljive u presnom stanju);
* uslovno jestive (upotrebljive samo ako su termički obrađene);
* nejestive (zbog ukusa ili konzistencije);
* uslovno otrovne (ako se konzumiraju sa alkoholom) i
* bezuslovno otrovne i lekovite.
Mi ćemo se ovde baviti prvenstveno upoznavanjem lekovitih gljiva raširenih na prostoru Balkana i njihovom upotrebom u svakodnevnom životu.
U septembru 2001. godine održana je u Kijevu (Ukrajina) međunarodna konferencija "Perspektive medicinskih gljiva u zaštiti zdravlja i prehrani u 21. veku". Učestvovalo je 348 naučnika i stručnjaka iz 38 zemalja, a među njima i većina najpoznatijih svjetskih eksperata za medicinske gljive.Konferenciju su organizirali Nacionalna akademija znanosti Ukrajine i ministarstva obrazovanja/znanosti i zdravlja, a sponzori su iz raznih dijelova svijeta - od znanstvenih i stručnih intitucija i organizacija do zainteresiranih kompanija.
U trodnevnom radu konferencije održana su četiri počasna i 16 općih predavanja, a održano je i 7 tematskih simpozija, na kojima su sudionici podnijeli oko 150 izlaganja o različitim istraživanjima medicinskih gljiva.
Prvo počasno predavanje - o korisnim efektima jestivih i medicinskih gljiva na zaštitu zdravlja - održao je prof. Tetsuro Ikekawa, jedan od pionira znanstvenih istraživanja medicinskih gljiva, koji je i predsjedao radom konferencije.On je podsjetio da su istraživanja antitumornog djelovanja gljiva (Basidiomycetes) započela još davne 1966. godine u Istraživačkom institutu Nacionalnog centra za rak u Japanu, a danas se provode širom svijeta.Nakon što su kod nekih "guba" (Trametes versicolor i Phellinus linteus) utvrdili antitumorno djelovanje, počeli su istraživati kako ekstrakti nekih jestivih gljiva djeluju na sarkom 180: pokazalo se da snažno koče rast toga vrlo zloćudnog tumora!
Dalja su istraživanja utvrdila da su antitumorne tvari u gljivama prije svega određeni polisaharidi, a jedan od njih je i lentinan, izoliran iz jestive gljive Lentinus edodes (shiitake).On je u Japanu u kliničkoj primjeni već više od 15 godina.
Antitumorne tvari jakog djelovanja otkrivene su i u jestivoj Flammulini velutipes (zimskoj panjevčici).I te su se tvari pokazale osobito korisne u kombinaciji s kirurškim zahvatima i drugim antitumornim terapijama (kemoterapijom i zračenjem).Epidemiološka studija u jednoj japanskoj pokrajini pokazala je da farmeri kojima je uzgoj F. velutipes glavno zanimanje znatno rjeđe umiru od raka nego ostali stanovnici.
Efekti zaštite protiv raka utvrđeni su i kod jestive, u Japanu popularne i uzgajane Hypsizygus marmoreus, koja isto tako ima i preventivno djelovanje protiv metastaza.Kao i L. edodes i F. velutipes (a i još neke vrste gljiva), i H. marmoreus ima opće preventivno djelovanje, tj. znatno smanjuje rizik da zdravi organizam oboli od raka.
Gljive protiv raka djeluju prvenstveno tako da poboljšavaju imunološke reakcije organizma.
Zato je - zaključio je prof. Ikekawa - korištenje gljiva dokazano efikasno u zaštiti od raka, i u borbi protiv njega kada se već pojavio.
Najmanje spornim početkom egzaktnoga znanstvenog istraživanja antitumornih efekata (viših) gljiva smatra se ono Lucasa i njegovih suradnika sa sveučilišta Michigan (SAD), koji su krajem 50-tih godina potvrdili vjerovanja tradicionalne narodne medicine o ljekovitosti goleme puhare (Calvatia gigantea) protiv raka, izolirajući iz nje aktivnu tvar kalvacin. Folklor, to neizmjerno more narodne kulture, tradicija, običaja i vjerovanja, inspirirao je te prve istraživačke prodore u antitumorne efekte gljiva. Kada je npr. Hartwell prije gotovo 30 godina sastavio prvi opširniji pregled narodnih lijekova protiv raka, u njemu se, pored biljaka, našlo i otrovnih i jestivih viših gljiva, kao i tvrdih nejestivih guba, od davnina korištenih u obliku raznih "čajeva". U tim je prvim egzaktnim istraživanjima, znakovito, došlo do neposredne suradnje između američkog znanstvenika Lucasa i japanskog pionira istraživanja ljekovitosti gljiva K. Morija.
Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima. Chihara sa suradnicima prvi je iz shiitake izolirao lentinan (i još nekoliko drugih antitumornih tvari), utvrdivši da taj čudesni polisaharid vrlo velike molekularne težine može, ovisno o dozi, kočiti sarkom 180 od 90 - 100 % i dovesti do njegova potpunog povlačenja.
Izuzetno je značajno da pojedini antitumorni agensi djeluju ne samo na primarne tumore, nego i u visokom stupnju koče pojavu i razvoj metastaza. Chihara i njegovi suradnici iz Nacionalnog centra za rak u Tokiju dokazali su to za lentinan, a H. Nanba s Farmaceutskog sveučilišta Kobe (Japan) dokazao je nedavno isto za D-frakciju ekstrakta iz zec gljive (Grifola frondosa), objavivši izvještaj o tome u analima Njujorške akademije znanosti.
Odakle i zašto u određenim gljivama takvi antitumorni sastojci?
Još sredinom 60-tih mađarski je nobelovac Szent-Győrgyi, istražujući tvari koje koče i pospješuju rast stanica, ustanovio da je u gljivama kočničar rasta - tzv. "retine", inače jedan derivat metilglioksala s otprije poznatim karcinostatskim djelovanjem, prisutan u većoj koncentraciji nego tzv. "promine" koji pospješuje rast stanica. U njegovim je eksperimentima "retine" pokazao antitumorno djelovanje, a njegovu je povećanu koncentraciju u gljivama objasnio time što gljive žive na odumrlim i raspadajućim supstancama, izložene napadima mnogobrojnih parazita, protiv čijega se rasta bore upravo pomoću "retinea".
GLJIVA REIŠI ( GANODERMA LUCIDUM )
Više od 2000 godina Reishi gljive (Ganoderma Lucidum) su zauzimale prestižni status kod Kineskih medicinskih strucnjaka kao izuzetno lekovito sredstvo i bile su veoma široko korišcene u Kineskoj tradicionalnoj medicini kao alternativni pristup i kao sredstvo za tretiranje mnogih bolesti. Reishi gljive su legendarno cudo od svih medicinskih lekovitih biljaka zbog svoje ocigledne superiorne lekovitosti i zbog odsustva neželjenih dejstava i toxina prilikom korišcenja. Reishi se u prirodi veoma teško nalazi pa je stoga u bila rezervisana za Azijske kraljeve i bogataše sve do druge polovine 20-tog veka kada se pocelo sa organizovanim gajenjem crvene Reishi gljive u Japanu i kada je ta cudesna gljiva postala dostupna populaciji celog sveta.
Za Ganodermu Lucidum, Ling Zhi Reishi - japanski naziv , se zna da je lekovita 4.000 godina. Stari Kinezi su je obožavali.
Bolujete li, bez obzira od cega, Kinezi ce vam preporuciti Ling Zhi ili nebesku travu.
Zvali su je drvetom života i biljkom dugovecnosti.
Verovalo se da samo posedovanje gljive Ganoderme Lucidum produžava život vlasnika. Vekovi korištenja donijela su joj niz imena: nebeska ili rajska trava, lek kraljeva, biljka srece (prije pojave modernog intenzivnog uzgoja, gljivu je bilo prava sreca pronaci u prirodi)...
No ma kako je zvali, rec je o gljivi iz porodice Ganoderma koja raste na panjevima drveca, a najcenjenije su one ubrane sa šljive i hrasta.
Doktor Shi-Jean Lee, najslavniji doktor dinastije Ming u svojoj knjizi Ban Chao Gang Moo, piše da dugorocno uzimanje Ganoderme Lucidum omogucava formiranje zdravog tela i postizanje dugovecnosti. Ganoderma Lucidum se može uzimati svakodnevno bez ikakvih nuspojava, a dugorocno korištenje dokazano osnažuje imunološki sistem ljudskog organizma a bez ikakvih neželjenih dejstava po ljudski organizam.
S obzirom da je drvenastog sastava, ne može se koristiti u ishrani, ali se zato od nje pripremaju čajevi, razni lekoviti preparati u kombinaciji sa drugim lekovitim vrstama.
U poslednjih 20 godina testirano je dejstvo Ganoderme lucidum preparata i potvrdjeno da ova gljiva leci:
neurosteniju,
nesanicu,
kijavicu,
razna crevna oboljenja,
hepatitis,
hronični bronhitis,
leci jetru, i pankreas (samim tim pomaze kod dijabetesa)
izuzetno poboljšava imunitet,
leci srcana oboljenja i alergije
Polisaharidi ove gljive imaju jak antikancerogeni efekat i u svetu se koriste kao zvanicno sredstvo u borbi protiv zlocudnih tumora.
Ganodermna kiselina, još jedno njeno jedinjenje, leci razne vrste alergija.
Gljiva ima izrazita antivirusna i antibakterijska svojstva, pa može da se koristi i kao prirodan antibiotik. Prvi su je poceli uzgajati Kinezi, a u poslednjih nekoliko decenija njen uzgoj je sve popularniji širom sveta.
Ganoderma lucidum se danas veštacki uzgaja, u strogo kontrolisanim uslovima, a pokazalo se da su gajene gljive daleko ispred prirodnih po lekovitim osobinama.
Polisaharidi iz reiši zaustavljaju rast tumora i to je njeno najznacajnije lekovito dejstvo. Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a bitni su i za smanjenje nivoa šecera u krvi. Drugi lekoviti sastojci smanjuju krvni pritisak, holesterol u krvi i zaustavljaju stvaranje krvnih ugrušaka. Razliciti polisaharidi su bitni i za lecenje neurastenije, nesanice, hronicnog hepatitisa, bolesti bubrega, koronarnih i srcanih bolesti, hronicnog bronhitisa i bronhijalne astme, cira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takode sprecavaju oštecenja jetre od štetnih metabolickih produkata. Reiši ima i izrazito antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa se koristi i kao prirodni antibiotik.
U ispitivanjima je dokazana izuzetno mala toksicnost i alergija na ovu gljivu, a i to samo u slucajevima dugotrajnog i neprekidnog korišcenja.
U svetu, fabrike lekova, od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije, tablete, sirupe i praškove, a makrobiotičari je koriste u ishrani kao čaj.
PRIPREMA:
Čaj : Ganoderma caj je tradicionalan nacin pripremanja pecurke na dalekom istoku.
Nacin pripreme: Iseci Ganodermu na male komade, što manje to bolje, potopiti u vodu i ostaviti je preko noci. Kuvati je na slaboj vatri 30 min., nakon cega se može konzumirati.
Napitak pripremiti za najviše 3 dana, obavezno je držanje u frižideru a preporucuje se da se napitak zagreje pre kozumiranja. Preporucuje se konzumiranje pre jela osim za osobe sa stomacnim problemima koje bi trebalo da napitak koriste posle jela.
Napitak zaciniti medom i iscedenim limunovim sokom za bolji ukus napitka, nikako rafinisanim šecerom.
Tonik : Staviti 15 grama sušene Ganoderme u vino ili brandi i ostaviti 3-4 meseca da odstoji a najmanje 6 nedelja. Preporurucuje se konzumiranje jedne male cašice dnevno.
Supa : Dodati sušene komade Ganoderme supi ili čorbi po vašem izboru i kuvati na laganoj vatri 1-3 sata a potom izvaditi komade Ganoderme iz supe.
Sušeni komadi gljive Ganoderme se mogu kuvati najviše dva puta.
Sav živi svet na Zemlji podeljen je u pet carstava: biljke, životinje, gljive, protisti i prokarioti. Ovu podelu je predložio 1969. godine R.H. Whitaker.
Gljive (lat. Fungi) spadaju u najrasprostranjenije žive organizme na Zemlji. Smatra se da ih ima između sedamdeset i sto hiljada tzv. nižih i viših vrsta gljiva, mada najnovija istraživanja tu hipotetičku brojku pomeraju na preko milion. Pretpostavlja se da svaku od pet stotina hiljada viših biljnih vrsta prati jedna do dve vrste gljiva, pa računicu nije bilo teško izvesti.
Nauka o gljivama - mikologija (od grčkog myko-gljiva, logos-nauka) prošla je dug razvojni put. Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.
Gljive su neobičan, raznovrstan i nedovoljno proučen svet. Budući da ne vrše osnovnu funkciju biljaka fotosintezu jer ne poseduju hlorofil, a ne kreću se i ne razmnožavaju polno poput životinja ne mogu se svrstati ni u prvo ni u drugo carstvo, već predstavljaju carstvo za sebe. One predstavljaju zaseban oblik života na zemlji koji je razvio tri osnovne strategije preživljavanja u prirodi a to su:
Gljive Simbionti koje žive u zajednici sa mnogim biljnim vrstama i međusobno se ispomažu. Gljive zadržavaju vodu u micelijumu, a tu vodu koriste biljke koje pomoću korenja izvlače mineralne materije neophodne za rast gljiva.
Gljive Saprobionti (razlagači) bez čijeg delovanja u prirodi ne bi moglo doći do razlaganja organskih materija biljnog porekla. Kaže se da nema gljiva šume bi se ugušile u vlastitom otpadu.
Gljive Paraziti koje napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive. Kroz mrežu tankih hranidbenih niti, gljive upijaju hranu iz žive ili nežive organske tvari.
Hifa je hranidbena nit gljive. Na vrhu hife nalaze se zaobljeni izdanci zvani haustorijumi koji prodiru u ćelije, upijaju hranu i njome hrane gljivu.
Micelijum je mreža hifa koja poput paukove mreže, prorasta supstrat i može se prostirati na više hektara površine.
Plodišta razvijaju gljive (makromicete) da bi se razmnožavale. Svako plodište oslobađa sićušne spore. Jedno plodište livadske pečurke proizvede oko 16 milijardi spora.
Klijanjem spora na odgovarajućoj podlozi nastaje novi micelijum.
U odnosu na čoveka, gljive mogu biti:
* bezuslovno jestive (upotrebljive u presnom stanju);
* uslovno jestive (upotrebljive samo ako su termički obrađene);
* nejestive (zbog ukusa ili konzistencije);
* uslovno otrovne (ako se konzumiraju sa alkoholom) i
* bezuslovno otrovne i lekovite.
Mi ćemo se ovde baviti prvenstveno upoznavanjem lekovitih gljiva raširenih na prostoru Balkana i njihovom upotrebom u svakodnevnom životu.
U septembru 2001. godine održana je u Kijevu (Ukrajina) međunarodna konferencija "Perspektive medicinskih gljiva u zaštiti zdravlja i prehrani u 21. veku". Učestvovalo je 348 naučnika i stručnjaka iz 38 zemalja, a među njima i većina najpoznatijih svjetskih eksperata za medicinske gljive.Konferenciju su organizirali Nacionalna akademija znanosti Ukrajine i ministarstva obrazovanja/znanosti i zdravlja, a sponzori su iz raznih dijelova svijeta - od znanstvenih i stručnih intitucija i organizacija do zainteresiranih kompanija.
U trodnevnom radu konferencije održana su četiri počasna i 16 općih predavanja, a održano je i 7 tematskih simpozija, na kojima su sudionici podnijeli oko 150 izlaganja o različitim istraživanjima medicinskih gljiva.
Prvo počasno predavanje - o korisnim efektima jestivih i medicinskih gljiva na zaštitu zdravlja - održao je prof. Tetsuro Ikekawa, jedan od pionira znanstvenih istraživanja medicinskih gljiva, koji je i predsjedao radom konferencije.On je podsjetio da su istraživanja antitumornog djelovanja gljiva (Basidiomycetes) započela još davne 1966. godine u Istraživačkom institutu Nacionalnog centra za rak u Japanu, a danas se provode širom svijeta.Nakon što su kod nekih "guba" (Trametes versicolor i Phellinus linteus) utvrdili antitumorno djelovanje, počeli su istraživati kako ekstrakti nekih jestivih gljiva djeluju na sarkom 180: pokazalo se da snažno koče rast toga vrlo zloćudnog tumora!
Dalja su istraživanja utvrdila da su antitumorne tvari u gljivama prije svega određeni polisaharidi, a jedan od njih je i lentinan, izoliran iz jestive gljive Lentinus edodes (shiitake).On je u Japanu u kliničkoj primjeni već više od 15 godina.
Antitumorne tvari jakog djelovanja otkrivene su i u jestivoj Flammulini velutipes (zimskoj panjevčici).I te su se tvari pokazale osobito korisne u kombinaciji s kirurškim zahvatima i drugim antitumornim terapijama (kemoterapijom i zračenjem).Epidemiološka studija u jednoj japanskoj pokrajini pokazala je da farmeri kojima je uzgoj F. velutipes glavno zanimanje znatno rjeđe umiru od raka nego ostali stanovnici.
Efekti zaštite protiv raka utvrđeni su i kod jestive, u Japanu popularne i uzgajane Hypsizygus marmoreus, koja isto tako ima i preventivno djelovanje protiv metastaza.Kao i L. edodes i F. velutipes (a i još neke vrste gljiva), i H. marmoreus ima opće preventivno djelovanje, tj. znatno smanjuje rizik da zdravi organizam oboli od raka.
Gljive protiv raka djeluju prvenstveno tako da poboljšavaju imunološke reakcije organizma.
Zato je - zaključio je prof. Ikekawa - korištenje gljiva dokazano efikasno u zaštiti od raka, i u borbi protiv njega kada se već pojavio.
Najmanje spornim početkom egzaktnoga znanstvenog istraživanja antitumornih efekata (viših) gljiva smatra se ono Lucasa i njegovih suradnika sa sveučilišta Michigan (SAD), koji su krajem 50-tih godina potvrdili vjerovanja tradicionalne narodne medicine o ljekovitosti goleme puhare (Calvatia gigantea) protiv raka, izolirajući iz nje aktivnu tvar kalvacin. Folklor, to neizmjerno more narodne kulture, tradicija, običaja i vjerovanja, inspirirao je te prve istraživačke prodore u antitumorne efekte gljiva. Kada je npr. Hartwell prije gotovo 30 godina sastavio prvi opširniji pregled narodnih lijekova protiv raka, u njemu se, pored biljaka, našlo i otrovnih i jestivih viših gljiva, kao i tvrdih nejestivih guba, od davnina korištenih u obliku raznih "čajeva". U tim je prvim egzaktnim istraživanjima, znakovito, došlo do neposredne suradnje između američkog znanstvenika Lucasa i japanskog pionira istraživanja ljekovitosti gljiva K. Morija.
Posebni su napori uloženi u izolaciju aktivnih komponenti iz gljiva s antitumornim efektima. Chihara sa suradnicima prvi je iz shiitake izolirao lentinan (i još nekoliko drugih antitumornih tvari), utvrdivši da taj čudesni polisaharid vrlo velike molekularne težine može, ovisno o dozi, kočiti sarkom 180 od 90 - 100 % i dovesti do njegova potpunog povlačenja.
Izuzetno je značajno da pojedini antitumorni agensi djeluju ne samo na primarne tumore, nego i u visokom stupnju koče pojavu i razvoj metastaza. Chihara i njegovi suradnici iz Nacionalnog centra za rak u Tokiju dokazali su to za lentinan, a H. Nanba s Farmaceutskog sveučilišta Kobe (Japan) dokazao je nedavno isto za D-frakciju ekstrakta iz zec gljive (Grifola frondosa), objavivši izvještaj o tome u analima Njujorške akademije znanosti.
Odakle i zašto u određenim gljivama takvi antitumorni sastojci?
Još sredinom 60-tih mađarski je nobelovac Szent-Győrgyi, istražujući tvari koje koče i pospješuju rast stanica, ustanovio da je u gljivama kočničar rasta - tzv. "retine", inače jedan derivat metilglioksala s otprije poznatim karcinostatskim djelovanjem, prisutan u većoj koncentraciji nego tzv. "promine" koji pospješuje rast stanica. U njegovim je eksperimentima "retine" pokazao antitumorno djelovanje, a njegovu je povećanu koncentraciju u gljivama objasnio time što gljive žive na odumrlim i raspadajućim supstancama, izložene napadima mnogobrojnih parazita, protiv čijega se rasta bore upravo pomoću "retinea".
GLJIVA REIŠI ( GANODERMA LUCIDUM )
Više od 2000 godina Reishi gljive (Ganoderma Lucidum) su zauzimale prestižni status kod Kineskih medicinskih strucnjaka kao izuzetno lekovito sredstvo i bile su veoma široko korišcene u Kineskoj tradicionalnoj medicini kao alternativni pristup i kao sredstvo za tretiranje mnogih bolesti. Reishi gljive su legendarno cudo od svih medicinskih lekovitih biljaka zbog svoje ocigledne superiorne lekovitosti i zbog odsustva neželjenih dejstava i toxina prilikom korišcenja. Reishi se u prirodi veoma teško nalazi pa je stoga u bila rezervisana za Azijske kraljeve i bogataše sve do druge polovine 20-tog veka kada se pocelo sa organizovanim gajenjem crvene Reishi gljive u Japanu i kada je ta cudesna gljiva postala dostupna populaciji celog sveta.
Za Ganodermu Lucidum, Ling Zhi Reishi - japanski naziv , se zna da je lekovita 4.000 godina. Stari Kinezi su je obožavali.
Bolujete li, bez obzira od cega, Kinezi ce vam preporuciti Ling Zhi ili nebesku travu.
Zvali su je drvetom života i biljkom dugovecnosti.
Verovalo se da samo posedovanje gljive Ganoderme Lucidum produžava život vlasnika. Vekovi korištenja donijela su joj niz imena: nebeska ili rajska trava, lek kraljeva, biljka srece (prije pojave modernog intenzivnog uzgoja, gljivu je bilo prava sreca pronaci u prirodi)...
No ma kako je zvali, rec je o gljivi iz porodice Ganoderma koja raste na panjevima drveca, a najcenjenije su one ubrane sa šljive i hrasta.
Doktor Shi-Jean Lee, najslavniji doktor dinastije Ming u svojoj knjizi Ban Chao Gang Moo, piše da dugorocno uzimanje Ganoderme Lucidum omogucava formiranje zdravog tela i postizanje dugovecnosti. Ganoderma Lucidum se može uzimati svakodnevno bez ikakvih nuspojava, a dugorocno korištenje dokazano osnažuje imunološki sistem ljudskog organizma a bez ikakvih neželjenih dejstava po ljudski organizam.
S obzirom da je drvenastog sastava, ne može se koristiti u ishrani, ali se zato od nje pripremaju čajevi, razni lekoviti preparati u kombinaciji sa drugim lekovitim vrstama.
U poslednjih 20 godina testirano je dejstvo Ganoderme lucidum preparata i potvrdjeno da ova gljiva leci:
neurosteniju,
nesanicu,
kijavicu,
razna crevna oboljenja,
hepatitis,
hronični bronhitis,
leci jetru, i pankreas (samim tim pomaze kod dijabetesa)
izuzetno poboljšava imunitet,
leci srcana oboljenja i alergije
Polisaharidi ove gljive imaju jak antikancerogeni efekat i u svetu se koriste kao zvanicno sredstvo u borbi protiv zlocudnih tumora.
Ganodermna kiselina, još jedno njeno jedinjenje, leci razne vrste alergija.
Gljiva ima izrazita antivirusna i antibakterijska svojstva, pa može da se koristi i kao prirodan antibiotik. Prvi su je poceli uzgajati Kinezi, a u poslednjih nekoliko decenija njen uzgoj je sve popularniji širom sveta.
Ganoderma lucidum se danas veštacki uzgaja, u strogo kontrolisanim uslovima, a pokazalo se da su gajene gljive daleko ispred prirodnih po lekovitim osobinama.
Polisaharidi iz reiši zaustavljaju rast tumora i to je njeno najznacajnije lekovito dejstvo. Oni deluju i kao imunostimulatori, kardiotonici, a bitni su i za smanjenje nivoa šecera u krvi. Drugi lekoviti sastojci smanjuju krvni pritisak, holesterol u krvi i zaustavljaju stvaranje krvnih ugrušaka. Razliciti polisaharidi su bitni i za lecenje neurastenije, nesanice, hronicnog hepatitisa, bolesti bubrega, koronarnih i srcanih bolesti, hronicnog bronhitisa i bronhijalne astme, cira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takode sprecavaju oštecenja jetre od štetnih metabolickih produkata. Reiši ima i izrazito antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa se koristi i kao prirodni antibiotik.
U ispitivanjima je dokazana izuzetno mala toksicnost i alergija na ovu gljivu, a i to samo u slucajevima dugotrajnog i neprekidnog korišcenja.
U svetu, fabrike lekova, od ove gljive, njenih spora i micelijuma prave injekcije, tablete, sirupe i praškove, a makrobiotičari je koriste u ishrani kao čaj.
PRIPREMA:
Čaj : Ganoderma caj je tradicionalan nacin pripremanja pecurke na dalekom istoku.
Nacin pripreme: Iseci Ganodermu na male komade, što manje to bolje, potopiti u vodu i ostaviti je preko noci. Kuvati je na slaboj vatri 30 min., nakon cega se može konzumirati.
Napitak pripremiti za najviše 3 dana, obavezno je držanje u frižideru a preporucuje se da se napitak zagreje pre kozumiranja. Preporucuje se konzumiranje pre jela osim za osobe sa stomacnim problemima koje bi trebalo da napitak koriste posle jela.
Napitak zaciniti medom i iscedenim limunovim sokom za bolji ukus napitka, nikako rafinisanim šecerom.
Tonik : Staviti 15 grama sušene Ganoderme u vino ili brandi i ostaviti 3-4 meseca da odstoji a najmanje 6 nedelja. Preporurucuje se konzumiranje jedne male cašice dnevno.
Supa : Dodati sušene komade Ganoderme supi ili čorbi po vašem izboru i kuvati na laganoj vatri 1-3 sata a potom izvaditi komade Ganoderme iz supe.
Sušeni komadi gljive Ganoderme se mogu kuvati najviše dva puta.
среда, 27. јануар 2010.
FARMAKOMAFIJA
Već duže vremena farmaceutska industrija (neki je danas nazivaju i - 'farmakomafija') kontroliše i diktira istinu kad se o medicini radi.
Reč izečenje' se sve više izbacuje iz upotrebe. Ono čemu se posvećuje pažnja to je kontrola simptoma bolesti, a ne lečenje njenog uzroka. Sve je bazirano na profitu, a poznato je to da se na zdravom čoveku ne može mnogo zaraditi (vakcinaciju na stranu jer je to posebna priča).
Tako je ono "pacijent izlečen - potrošač izgubljen," postalo moto farmaceutsko-medicinskog kartela.
Međutim, pojavom interneta, zvanični (kontrolisani) izvori informisanja se premoštavaju, te se omogućava (za sada) nesmetan protok informacija, pa se tako javlja i jedna nova paradigma gde se ljudi sve više sami informišu o prirodi bolesti od kojih pate kao i mogućim alternativnim načinima lečenja. Ukratko rečeno, ljudi preuzimaju na sebe same odgovornost za svoje zdravlje.
Istovremeno, bez obzira na to što milioni ljudi u svetu umiru od 'sporednih efekata' lekova koji se izdaju na recept, odnosno, proizvedenih od strane farmaceutske industrije, protiv alternativne medicine se vodi jedan neprestani rat.
Na primjer, samo u SAD godišnje umire preko 950 hiljada ljudi usled štetnih posledica od lekova proizvedenih od strane farmaceutskih kompanija. Sredstva koja stvarno pomažu u lečenju raka i mnogih drugih bolesti se zataškavaju dok se preti onima koji ih pronalaze i promovišu, njihove knjige se zaplenjuju i pale, mnogi od njih završavaju u zatvoru, a neke bogami i fizički likvidiraju. Ukoliko, na primer, ukucate u Google: 'FDA suppression,' dobićete dosta informacija na temu kako farmaceutska industrija kontroliše i manipuliše Zavode za Zaštitu Zdravlja, političare, medije, medicinu, obrazovanje itd…
"Neka bude svetlost..."
Reč izečenje' se sve više izbacuje iz upotrebe. Ono čemu se posvećuje pažnja to je kontrola simptoma bolesti, a ne lečenje njenog uzroka. Sve je bazirano na profitu, a poznato je to da se na zdravom čoveku ne može mnogo zaraditi (vakcinaciju na stranu jer je to posebna priča).
Tako je ono "pacijent izlečen - potrošač izgubljen," postalo moto farmaceutsko-medicinskog kartela.
Međutim, pojavom interneta, zvanični (kontrolisani) izvori informisanja se premoštavaju, te se omogućava (za sada) nesmetan protok informacija, pa se tako javlja i jedna nova paradigma gde se ljudi sve više sami informišu o prirodi bolesti od kojih pate kao i mogućim alternativnim načinima lečenja. Ukratko rečeno, ljudi preuzimaju na sebe same odgovornost za svoje zdravlje.
Istovremeno, bez obzira na to što milioni ljudi u svetu umiru od 'sporednih efekata' lekova koji se izdaju na recept, odnosno, proizvedenih od strane farmaceutske industrije, protiv alternativne medicine se vodi jedan neprestani rat.
Na primjer, samo u SAD godišnje umire preko 950 hiljada ljudi usled štetnih posledica od lekova proizvedenih od strane farmaceutskih kompanija. Sredstva koja stvarno pomažu u lečenju raka i mnogih drugih bolesti se zataškavaju dok se preti onima koji ih pronalaze i promovišu, njihove knjige se zaplenjuju i pale, mnogi od njih završavaju u zatvoru, a neke bogami i fizički likvidiraju. Ukoliko, na primer, ukucate u Google: 'FDA suppression,' dobićete dosta informacija na temu kako farmaceutska industrija kontroliše i manipuliše Zavode za Zaštitu Zdravlja, političare, medije, medicinu, obrazovanje itd…
"Neka bude svetlost..."
уторак, 19. јануар 2010.
KAKO POBEDITI RAK ALTERNATIVNOM MEDICINOM
Your life has meaning. Your life is special.
Your life is like no other.
So celebrate your differences.
Celebrate your power.
Celebrate the integrity of your
very special personality.
When you know that your life is sacred,
then you begin to realize that you
have a sense of mission,
or purpose, in your life.
That sense of purpose makes you search
for what is true and what is real.
Magic becomes an everyday
occurrence in your life.
Kako pobijediti rak alternativnom medicinom
(LOTHAR HIRNEISE)
Ovde imate priliku pročitati izuzetan intervju s Lotharom Hirneiseom (objavljen u oktobru) izdanju časopisa Ode, 2003. godine) poznatim specijalistom za pitanje raka koji je u potrazi za uspešnim metodama lečenja proputovao celi svet. Njegovom je umu pomogla činjenica zato što nije lekar, a kako bi ostao otvoren, te kako bi mogao doći do važnog otkrića: SVAKO MOŽE NAĆI REŠENJE ZA RAK uz osnovni preduslov - snažno samopouzdanje!
Rak je jedna od bolesti savremenog društva koja najviše zastrašuje, odnosno koja se smatra smrtnom kaznom.
TUMOR JE REŠENJE PROBLEMA!
Razgovarali smo već sat vremena kada se L. Hirneise nagnuo kao da mi želi reći nešto u poverenju. Smrtno ozbiljnim tonom rekao je: „Tumor je rešenje tela na neki problem. Tumor nastane jer osoba više ne proizvodi dovoljno adrenalina koji je potreban za razbijanje šećera. Višak šećera je opasan i zato telo stvori tumor. A tumori fermentiraju, tj. sagorevaju šećer. Takođe koriste i mnogo energije (šećera) jer je njihovo deljenje ćelija ubrzano. Zbog toga tumori rastu tako brzo.
Ćelije raka funkcionišu kao ćelije jetre, samo mnogo delotvornije. Tako tumor pomaže kako se osoba ne bi uistinu razbolela. Uvek govorim ljudima: ‘Tumor nije vaš problem, tumor je neverovatno genijalno rešenje na delu vašeg tela. Kad ozdravite, tumor sam po sebi nestaje što je razlog da ga ne treba odmah odstraniti operacijom. Prvo morate obaviti detoksikaciju. Ako tumor nastavi rasti, a što se skoro nikad ne dogodi, uvek ga možete operisati i kasnije.”
Vizija Lothara Hirneisea provokativna, ali i puna nade!
Pretpostavlja, da je sastavni smer evolucije čoveka da telo stvara tumore zbog opstanka: „Na primer, previše šećera u ćelijama prouzrokuje slepilo, kao što je slučaj kod dijabetičara. Rešenje je stvaranje tumora. Infekcija u vašim crevima je takođe potencijalna opasnost. Ako postane prevelika, creva se blokiraju. I opet je rešenje stvaranje tumora koji proizvodi enzime koji zaustavljaju širenje infekcije i zaceljuje bolest. Takav tumor tada često sam po sebi nestaje. Većina se obolelih od raka iznenade kad saznaju da imaju tumor.
Bili su godinama zdravi, nikad nisu imali povišenu temperaturu, nikad nisu trebali lekara, a sad odjednom imaju tumor. Odakle je došao? Tumor im je pomagao da ostanu zdravi, dok se jednog dana sve nije urušilo.”
Lothar Hirneise nije lekar, ali poseduje pionirsku i dobro potkrepljenu viziju o raku. Pomoću razumnog i pedantnog promišljanja pripadnika nemačke kulture, njegova je istinska snaga logičko zaključivanje. Hirneise je čovek istraživačkog duha i čvrstih temelja, čovek što je krenuo neuobičajenim putem, te na kraju postao uticajan, iako donekle kontraverzan specijalist za rak u Njemačkoj.
Još pre deset godina L. Hirneise je bio stručnjak za borilačke veštine i učitelj kung-fua. Bio je i vlasnik uspešne trgovine sportske opreme. Trgovinu je prodao 1996.g. te ostvario pristojnu zaradu, a svojoj je supruzi Chris i sinovima obećao je kako će nakon toliko godina teškog rada i nakon previše putovanja naposletku provoditi više vremena s njima i kod kuće. Tada je njegov dobar prijatelj oboleo od raka. Nastavlja dalje Lothar: „Pre sam bio vlasnik sportske trgovine i 10 sam godina radio po bolnicama. Bio sam edukovani terapeut, a studirao sam i psihoterapiju 4 godine. Tako da je bilo logično kad me je moj prijatelj pozvao u pomoć, jedino što tada nisam znao mnogo o raku.
Krenuo sam u potragu za informacijama i susreo se engleskinjom Lynne McTaggart, osnivačicom časopisa „Šta vam lekarii ne govore” (What Doctor’s Don’t Tell You) i autorkom istoimene knjige. Prisustvovao sam kongresu koji je organizovala u Londonu o alternativnom lečenju raka. Nekoliko je govornika pričalo ezoterije, ali bio sam zadivljen rezultatima njihovih istraživanja.”
Konferencija „Šta vam lekari ne govore” označila je početak intenzivne potrage za obećavajućim terapijama raka. Imao je vremena i novca, one „jedinstvene kombinacije koja nije data većini ljudi” i počeo je čitati sve do čega je mogao doći. Lothar nastavlja: „Gotovo sam do ludila dovodio Chris. Svaki sam put bio blizu potencijalno obećavajućem leku. Skočio bih u avion i otišao: u Meksiko, Rusiju, Kinu, Bahame, SAD, putovao sam po celoj Europi, … gde sve nisam bio?”
UDRUŽENJE “ LJUDI PROTIV RAKA”
Ta je potraga na kraju dovela 1997.g. do osnivanja Udruženja “ LJUDI PROTIV RAKA” (Menschen gegen Krebs) koja je delimično bila nadahnuta istoimenom američkom organizacijom (People Against Cancer) koju je osnovao Frank Wiewel. Franka je Hirneise susreo na Londonskoj konferenciji.
Udruženje „Ljudi protiv raka” objavljuje novosti, organizuje predavanja, radionice i konferencije, te nudi telefonske konsultacije i savete putem e-maila. Možete postati član i ostvarivati prednosti njihovih usluga za 60 Eur godišnje! Hirneise za svoje savete ne naplaćuje dodatne iznose. Čini se,da među obolelima postoji velika potreba za nezavisnim informacijama, a koje tako nedostaju u medicinskom svetu!
KLASIČNA MEDICINA I LEKARI
Priča nam nadalje L. Hirneise: „Većina lekara su dobri profesionalci, koji istinski žele pomoći svojim pacijentima. Ali, … oni rade u lošem sistemu.
Posle svega, od koga lekarii dobijaju informacije? Prvo, od univerzitetskih profesora. A kako se postaje profesor? Radeći unutar establishmenta, ponavljajući ono što je već davno rečeno. Nema drugog načina da neko postane profesor u naučnoj zajednici. Tako svaki lekar redovno prisustvuje konferencijama svog kruga delovanja. Nisam bio niti na jednoj konferenciji a da nije sponzorisana od neke farmaceutske kompanije. A onda postoje i stručni časopisi i trgovački žurnali. Puni su oglasa farmaceutske industrije. Ne moram ni da napominjem, ko je vlasnik tih časopisa. Iz svega sledi jedini mogući zaključak: unutar konvencionalne medicine nezavisnost je postala prošlost.”
Hirneise snažno podržava integralni pristup lečenju raka, a što uključuje i ne-zapadne metode: „Svih tih godina dok sam radio u bolnicama, nisam nikad čuo nekoga da govori o alternativnim načinima lečenja raka. Prosečni lekar ne zna ništa o lečenju raka u Rusiji, Indiji, Kini ili Južnoj Americi. Ako bih upitao lekare o takvim tretmanima, oni bi mi odgovorili: „Da to funkcioniše, već bi čuli za to“. Ali baš u tome je stvar: o takvim metodama lečenja ništa se ne objavljuje u časopisima koje ti lekari čitaju. To je način kako sistem sam sebe održava.
Onkolozi ne znaju ništa o tome. Iskreno, mislim da riječ ‘onkolog’ nije prikladna za većinu lekara koji se bave rakom. Prikladnije bi bile reči „hemoterapeut“ ili „radioterapeut“ - najčešće se samo time bave.”
Svaki uspešan našin lečenja raka sadrži tri sastojka: potpunu detoksikaciju, promenu prehrane i duhovni rad na sebi.
HEMOTERAPIJA
Rano je jutro, 8 i po, sedimo i doručkujemo u uredu L. Hirneisea na najvišem spratu njegove ukusno uređene kuće pogledavajući na brežuljke što se prostiru uokolo Stuttgarta. Nova tema je načeta: hemoterapija. Najnovije delo Hirneisea je knjiga provokativnog naslova: Hemoterapija leči rak i Zemlja je ravna ploča” (izdali: Sensei Verlag, 2002., Nexus, 2005.).
Hirneiseova vizija ne ostavlja puno mesta za izmišljanje: hemoterapija, terapija kojom je svakodnevno podvrgnuto tako veliki broj pacijenata - ne funkcioniše.
“Mogu zamisliti kako bi hemoterapija mogla u određenim slučajevima omogućiti privremeno rešenje, ali u svakom slučaju kao deo potpunog protokola koji uključuje detoksikaciju, ishranu i mentalno-duhovnu podršku. Međutim, protivim se načinu na koji se primenjuje otrov. Ako se sledi sadašnji protokol lečenja,tako se ljudi ubijaju. Tačka.
Štaviše, lekari govore pacijentima kako će kad jednom tumor nestane oni biti zdravi. To ne samo da nije istina, to je glupo. Usput rečeno, poznajem mnogo lekara i mnogi su mi prijatelji I kad se sretnemo negde na piću, priznaju mi kako nikad ne bi primenili hemoterapiju na sebi ili na nekom članu svoje porodice. Lekari mi šalju pacijente jer znaju kako konvencionalna medicina ne funkcioniše.“
Govore svojim pacijentima: „Moram vam dati ovo, ali to ne funkcioniše. Otiđite do Hirneisea. A ipak i dalje nastavljaju raditi unutar sistema.
Nije li to šizofreno? Ali lekar može mnogo izgubiti ako se udalji od sistema: novac, karijeru, profesionalni stav; svako vam se divi i obraća ako ste lekar. Šta više, ako krenete protiv plime, ostaćete bez zuba i izgrebaćete nokte. Morate biti sposobni to izdržati.”
Hirneise je takođe veoma sporna osoba. Lekari mu kažu da je lud, opasan ili još nešto gore. „Ali nisam još sreo lekara koji mi je rekao: „Gospodine Hirneise, ono što ste napisali na 235 stranici nema smisla jer…“ Oni sa mnom ne vode naučne razgovore. Ali to nije iznenađujuće, ako ih upitam da mi navedu primere obolelih u poodmaklom stadijumu bolesti koji su se izlečili pomoću njihovih metoda lečenja, oni zaćute. S druge strane, mogu citirati na hiljade pacijenata i slučajeva kojima je bilo bolje iako su ti isti lekari digli ruke od njih. Poznajem te ozdravljene, svaki dan se rukujem s njima.”
HIRNEISOVA ISKUSTVA
Hirneise je mnogo putovao, čitao, i razgovarao s lekarima i pacijentima po celom svetu. Sakupio je svoje iskustvo i svoja istraživanja u značajne statističke brojke. I njegov je zaključak jasan: svaki uspešan način lečenja raka uključuje sledeća tri sastojka: potpuna detoksikacija, promena ishrane i mentalno-duhovni rad na sebi.
„U svakoj bolnici koju sam posetio uvek je bila ista priča. Oni koji su prevladali rak uradili su baš to. Viđao sam ljude na samrtnim posteljama, gde se rak proširio na kosti, mozak, pluća, koštanu srž … i uspeli su poboljšati svoje zdravstveno stanje. U završnom stadijumu raka ne postoji medicina koja vas može spasiti – konvencionalna ili alternativna.”
„Naravno da se hemoterapija ne podnosi lako, ali je korenita promena nečije ishrane i životnog stila još teže izvodljiva. Zbog toga tako mali broj ljudi prežive rak.”
Ako je sve to tako jednostavno, ZAŠTO veći broj ljudi ne OZDRAVLJUJE?
„Jer uspeh zahteva disciplinu i napore. Zahteva da se oboleli pokrenu, da postanu aktivni, razviju konstruktivan borbeni stav. Većina ljudi biraju lakši put: hemoterapija, zračenje ili operaciju. Ljudi govore: „Kako to mislite lakši put? Da li znate kako je užasna hemoterapija?“ Naravno da primanje hemoterapije nije zabavno, ali korenita promena životnog stila i ishrane je još teža. Zbog toga tako malo ljudi preživi rak.”
„Prvo je na redu detoksikacija, zatim pravilna prehrana i ostati srećan. To govorim obolelima, a oni mi odgovaraju: Šta? Ja plačem, kako da budem srećan? Jeste li potpuno poludeli gospodine Hirneise? Svuda imam tumore, ne mogu ni hodati, a vi mi govorite da bih se trebao zabavljati?“
„Tada im kažem, kako će se dogoditi jedna od dve moguće stvari: ili ćete umreti ili ćete ostati živi.
Ako ćete umreti, bolje je da se u zadnjim danima života zabavljate, zar ne? Ako ćete ostati živi, opet je bolje da se zabavljate, jer nema ničeg boljeg od smeha za vaš imunološki sustav.
Znam da zvuči ludo, ali dobro se zabavljam s ljudima koji mi dođu. Nedavno sam održavao seminar s obolelima u završnoj fazi bolesti i retko da sam se tako dobro nasmejao.
Zadovoljenje ega, novac ili seks vladaju svetom. Oboleli od raka su verojatno jedini ljudi koje to ne zanima. To je isto kao kad biste razgovarali s Papom ili Majkom Terezom. Mnogo sam naučio od njih. Oboleli žive dan za danom. Žive toliko različito od ostalog čovečanstva.”
RAK NE MOŽE POSTOJATI BEZ STRESA!
Ako zabavan i ispunjavajući život daje važan doprinos izlečenju raka, pitanje je da li odsustvo svega toga hrabri bolest. Za Lothara Hirneisea rak započinje stresom: „Rak ne može postojati bez stresa. Sto posto nemoguće! Mnogo se razgovara o vrstama stresa, fizičkom ili psihološkom, ali za ćeliju nije bitno odakle stres dolazi.
Svaki oboleli od raka ima problema sa šećerom. Inzulin transportuje šećer do ćelija. Adrenalin, a u manjoj meri kortizol i glukagon, ga odnose. Svako misli da ako je pod stresom, da će imati višak adrenalina. To je istina, ali samo na početku. Ishod dugotrajnog stresa je manjak adrenalina. To je ono što se vidi kod obolelih. Tako je ćelija prepuna šećera koji se ne razgrađuje. Ta ćelija umire. Šećer je otrov, previše šećera uništava arterije, bubrege i kosti. Telo se bori protiv takve opasnosti tako što stvara tumore kao zadnji pokušaj da se oslobodi viška šećera.”
„Za neke ljude rešenje za stres, a koji vodi do problema sa šećerom, može biti promena ishrane, jer je ona siromašna, dok će za druge rešenje biti u psihološkoj, odnosno duhovnoj sferi, jer na primer imaju ozbiljne probleme u odnosima. To je razlog zašto dobra ishrana ne funkcioniše kod svakoga, što navodi skeptike da izjave kako onda ovakav stav ne funkcioniše. Ali to baš zavisi o poreklu stresa.
Zato je tako važno da se celokupna osoba uzme u razmatranje. Hoću reći: TREBA RAZGOVARATI S CELOM OSOBOM!“
„Frank Wiewel iz američkog udruženja „Ljudi protiv raka” kaže: „Dajte mi pola sata s obolelim od raka i pronaći ću problem.“ Moja iskustva su slična. Nekad trebamo razgovarati satima, ali na kraju uvek pronađemo problem.
Problem kod lečnika je taj da oni nisu plaćeni razgovarati s pacijentima. Ako dve žene koje su obolele od raka dojke posete lekara, za njega je problem jasan: rak dojke. Moje iskustvo je takvo, da dva slučaja raka dojke mogu biti dve različite bolesti. Ako neko ko izgubi dete, razvije rak prostate šest meseci nakon gubitka, da li bi upotrijebili hemoterapiju da bi ga izlečili?”
Prema iskustvima L. Hirneisea, ako oboleli lociraju uzrok svog raka i istinski se žele promeniti, mogu se izlečiti čak i oni koji su se našli pred vratima svoje smrti. Paradoksalno, proizvodnja adrenalina vrati se na normalne vrednosti kad se ljudi opuste.
DIJAGNOZA "SMRTNE PRESUDE"
„Imam fotografiju žene iz Karlsruhea iz 1994.g. kojoj se rak proširio skoro po svim kostima i po koštanoj srži. Nije mogla ni ustajati iz kreveta a da joj neka kost ne pukne. Bila je već dugo na morfijumu i samo što nije umrla. Ona je još uvek živa i nedavno sam je posetio. Živi normalnim životom, a da li je mogla biti bolesnija?
Poznajem drugu ženu koja je dva puta umrla i koja je takođe dvaput uskrsnula. Sveštenik je bio kraj njene postelje kako bi joj dao posednju pričest. I ona je dobro. U svojim je sedamdesetima, skija u Švicarskoj i ima ljubavnika koji je 20 godina mlađi od nje.”
I Hirneise je svestan da ono što govori nije opšte prihvaćeno, pa čak i da se ne može jednostavno shvatiti, ali da se mora dopustiti svakom da primeni onu terapiju za koju se odluči nakon postavljanja dijagnoze.
„Najpre sam mnogo putovao po svetu i tek sam nakon par godina shvatio suštinu, pa kako to onda mogu očekivati od nekoga nakon jedno-satnog predavanja?” Trenutno Hirneise trenira 30 osoba koji će moći razgovarati i savetovati obolele slično kao što to on radi nakon što je obolelima postavljena dijagnoza „smrtne presude“.
„Trebate nekoga objektivnog i sa strane koji će moći razmišljati racionalno. U kritičnom trenutku vaši prijatelji i članovi porodice su u emocionalnom stanju kakvom ste i vi sami. Većina ljudi smatra lekare objektivnom osobom. Oni to nisu. Vidite, vi niste samo pacijent, vi ste i mušterija. On ima nešto za prodaju, mada je regularni lekar. Mogli bismo spasiti mnogo života ako objektivni, nezavisni stručnjak odmah razgovara s pacijentom. Zbog toga smo organizovali kurs gde svaki učesnik obećava kako neće praktikovati psihoterapiju ili bilo koji drugi tretman lečenja samostalno.”
NAKNADNA BRIGA
Druga prepreka na putu izečenja je takozvana briga posle tretmana (engl. aftercare). „Nakon lečenja poziva se pacijent da dođe ponovo za 3 meseca,na kontrolu. Većina ljudi ne može spavati dva nedelje pre isteka tog roka. A govorimo koliko je stres bitna stvar za nastajanje bolesti! Tada daju krv za pretrage i moraju čekati nedelju dana kako bi dobili rezultate. To obolele čini veoma nesigurnima. Ima toliko mogućnosti za dodatni stres. A još i nerazumevanje. Većina se lekara koristi jezikom koji niko ne razume. Preporučujem pacijentima da se čuvaju te naknadne brige. Previše je opasna.”
SAMO JEDAN PRIMER
„Pre izvesnog vremena sam držao predavanje nakon kojeg je ustao jedan muškarac, zagrlio me i rekao: „Spasili ste me.“ Nakon nekoliko meseci njegova ćerka je nazvala i poručila mi da je gospodin umro.
Šta se dogodilo? Deca su uverila oca da ipak poseti lekara. On je na kraju to i učinio. To je bilo u ponedeljak, a u subotu je umro. Izluđivao ga je stres, strah i teskoba u vezi lekareve neodređene dijagnoze. Kada me ljudi pitaju koja dijagnostička ispitivanja trebaju sprovesti, odgovaram im: „Možete li spavati bez te dijagnoze?“ Ako mpožete, onda je nemojte obaviti. Ako trebate dijagnozu kako bi lakše zaspali, tada obavite pretrage.
Bolje da se umesto krvne slike pogledate u ogledalo!
Pogledajte celo telo, kožu,svoju spoljašnjost. To je bolja dijagnoza. Nastavite s meditacijama i osluškujte svoje telo. Slušajte šta vam želi reći. Otkrićete mnogo toga, steći ćete dublji uvid. A kasnije uvek možete posetiti lekara. Nemojte ići lekaru samo da bi dobili rezultate krvne slike ili da se rendgenski slikate. Znam da je to velika žrtva. Mislimo kako lekar zna najbolje, zar ne? Pogrešno, verujte mi da to tako ne funkcioniše. Tumor nije vaš neprijatelj. Stres je istinski izvor problema, a niko ne može izbeći stress,upravo zbog previše ispitivanja.”
PORUKA LOTHARA HIRNEISEA
Možda je najvažnija poruka Lothara Hirneisea ta da svako mora pronaći svoj put ka izlečenju.
Lekar može pomoći u tom procesu. Ali isto tako može pomoći i prijatelj. Svako može kritički proceniti da li će određena metoda lečenja zaista biti dobra za njega. Individualnost je Hirneisovo nadahnuće.
Poslednji komadić saveta čoveka koji je razgovarao sa toliko mnogo obolelih, od kojih su mnogi prevladali svoju bolest!
„Potpišite ugovor sa svojim tumorom! Primetio sam kako je to uradilo mnogo preživelih. Započeli su dijalog sa svojim tumorom: „Dragi tumore, ovo je tipična obostrana gubitnička situacija. Ako narasteš, ja ću umreti, te ćeš tako i ti. Hajdemo preokrenuti na dobitnu situaciju za oboje. Ti ćeš se smanjiti, I nećeš umreti, već jedino smanjiti na normalne proporcije, a što će na kraju značiti da ću ja živeti. Zauzvrat učinit ću to i to.“
Kažem obolelima kako moraju biti vrlo oprezni šta obećaju jer će se tumor držati svog obećanja do kraja, ako se i oni budu držali svog. Ako to ne možete ispoštovati, potpišite novi dogovor.
POSTOJE ONI KOJIMA NE MOGU POMOĆI
Postoje ljudi kojima ne mogu pomoći. Bila je jedna žena čiji se sin pokušao ubiti. Na njegovoj samrtnoj postelji molila je Boga da uzme njen život u zamenu za sinov.sSin je preživeo. Nakon nekoliko nedelja obolela je od raka. Rekao sam joj da se ponovo dogovori s Bogom, da ponovo razgovara. Ali bila je u strahu da Bog ne uzme zauzvrat sinov život i ubrzo je umrla. Niko ne može pomoći takvoj osobi. To je snaga ugovora.
Svaka osoba i svaka bolest je jedinstvena, te ima pravo na poštovanje i individualni pristup.”
Časopis ,,Ode'' se bavi optimističnim vestima i izveštava o ljudima i idejama koji menjaju naš svet nabolje, to je časopis za inteligentne optimiste!
Pogledajte više na www.odemagazine.com. Original članka na engleskom jeziku potražite na www.nexusbook.com/html/articles.html
REKONEKTIVNO ISCELJIVANJE
Rekonektivno isceljivanje® je najviši oblik isceljivanja koji je trenutno poznat na zemlji. Začudujuće je jednostavan i izuzetno efikasan. Ovde je moć više inteligencije na delu. Iscelitelj je tu da se napravi spona, da se ponovo uspostavi harmonija izmedu Čoveka i Univerzuma. Brojna su dokumentovana lečenja bolesti opasnih po život, ozbiljnih anatomskih deformacija i mentalnih problema. Rekonekcija® aktivira povezivanje DNK lanaca.To stvara uslove da se brže razvijamo na svim planovima. Obavlja je ovlašćeni praktičar Rekonekcije® trećeg stepena. Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu, povećava naše potencijale i često izaziva velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju.
Snežana Latinović - Praktičar Rekonektivnog isceljivanja http://sites.google.com/site/rekonekcijasite
Your life is like no other.
So celebrate your differences.
Celebrate your power.
Celebrate the integrity of your
very special personality.
When you know that your life is sacred,
then you begin to realize that you
have a sense of mission,
or purpose, in your life.
That sense of purpose makes you search
for what is true and what is real.
Magic becomes an everyday
occurrence in your life.
Kako pobijediti rak alternativnom medicinom
(LOTHAR HIRNEISE)
Ovde imate priliku pročitati izuzetan intervju s Lotharom Hirneiseom (objavljen u oktobru) izdanju časopisa Ode, 2003. godine) poznatim specijalistom za pitanje raka koji je u potrazi za uspešnim metodama lečenja proputovao celi svet. Njegovom je umu pomogla činjenica zato što nije lekar, a kako bi ostao otvoren, te kako bi mogao doći do važnog otkrića: SVAKO MOŽE NAĆI REŠENJE ZA RAK uz osnovni preduslov - snažno samopouzdanje!
Rak je jedna od bolesti savremenog društva koja najviše zastrašuje, odnosno koja se smatra smrtnom kaznom.
TUMOR JE REŠENJE PROBLEMA!
Razgovarali smo već sat vremena kada se L. Hirneise nagnuo kao da mi želi reći nešto u poverenju. Smrtno ozbiljnim tonom rekao je: „Tumor je rešenje tela na neki problem. Tumor nastane jer osoba više ne proizvodi dovoljno adrenalina koji je potreban za razbijanje šećera. Višak šećera je opasan i zato telo stvori tumor. A tumori fermentiraju, tj. sagorevaju šećer. Takođe koriste i mnogo energije (šećera) jer je njihovo deljenje ćelija ubrzano. Zbog toga tumori rastu tako brzo.
Ćelije raka funkcionišu kao ćelije jetre, samo mnogo delotvornije. Tako tumor pomaže kako se osoba ne bi uistinu razbolela. Uvek govorim ljudima: ‘Tumor nije vaš problem, tumor je neverovatno genijalno rešenje na delu vašeg tela. Kad ozdravite, tumor sam po sebi nestaje što je razlog da ga ne treba odmah odstraniti operacijom. Prvo morate obaviti detoksikaciju. Ako tumor nastavi rasti, a što se skoro nikad ne dogodi, uvek ga možete operisati i kasnije.”
Vizija Lothara Hirneisea provokativna, ali i puna nade!
Pretpostavlja, da je sastavni smer evolucije čoveka da telo stvara tumore zbog opstanka: „Na primer, previše šećera u ćelijama prouzrokuje slepilo, kao što je slučaj kod dijabetičara. Rešenje je stvaranje tumora. Infekcija u vašim crevima je takođe potencijalna opasnost. Ako postane prevelika, creva se blokiraju. I opet je rešenje stvaranje tumora koji proizvodi enzime koji zaustavljaju širenje infekcije i zaceljuje bolest. Takav tumor tada često sam po sebi nestaje. Većina se obolelih od raka iznenade kad saznaju da imaju tumor.
Bili su godinama zdravi, nikad nisu imali povišenu temperaturu, nikad nisu trebali lekara, a sad odjednom imaju tumor. Odakle je došao? Tumor im je pomagao da ostanu zdravi, dok se jednog dana sve nije urušilo.”
Lothar Hirneise nije lekar, ali poseduje pionirsku i dobro potkrepljenu viziju o raku. Pomoću razumnog i pedantnog promišljanja pripadnika nemačke kulture, njegova je istinska snaga logičko zaključivanje. Hirneise je čovek istraživačkog duha i čvrstih temelja, čovek što je krenuo neuobičajenim putem, te na kraju postao uticajan, iako donekle kontraverzan specijalist za rak u Njemačkoj.
Još pre deset godina L. Hirneise je bio stručnjak za borilačke veštine i učitelj kung-fua. Bio je i vlasnik uspešne trgovine sportske opreme. Trgovinu je prodao 1996.g. te ostvario pristojnu zaradu, a svojoj je supruzi Chris i sinovima obećao je kako će nakon toliko godina teškog rada i nakon previše putovanja naposletku provoditi više vremena s njima i kod kuće. Tada je njegov dobar prijatelj oboleo od raka. Nastavlja dalje Lothar: „Pre sam bio vlasnik sportske trgovine i 10 sam godina radio po bolnicama. Bio sam edukovani terapeut, a studirao sam i psihoterapiju 4 godine. Tako da je bilo logično kad me je moj prijatelj pozvao u pomoć, jedino što tada nisam znao mnogo o raku.
Krenuo sam u potragu za informacijama i susreo se engleskinjom Lynne McTaggart, osnivačicom časopisa „Šta vam lekarii ne govore” (What Doctor’s Don’t Tell You) i autorkom istoimene knjige. Prisustvovao sam kongresu koji je organizovala u Londonu o alternativnom lečenju raka. Nekoliko je govornika pričalo ezoterije, ali bio sam zadivljen rezultatima njihovih istraživanja.”
Konferencija „Šta vam lekari ne govore” označila je početak intenzivne potrage za obećavajućim terapijama raka. Imao je vremena i novca, one „jedinstvene kombinacije koja nije data većini ljudi” i počeo je čitati sve do čega je mogao doći. Lothar nastavlja: „Gotovo sam do ludila dovodio Chris. Svaki sam put bio blizu potencijalno obećavajućem leku. Skočio bih u avion i otišao: u Meksiko, Rusiju, Kinu, Bahame, SAD, putovao sam po celoj Europi, … gde sve nisam bio?”
UDRUŽENJE “ LJUDI PROTIV RAKA”
Ta je potraga na kraju dovela 1997.g. do osnivanja Udruženja “ LJUDI PROTIV RAKA” (Menschen gegen Krebs) koja je delimično bila nadahnuta istoimenom američkom organizacijom (People Against Cancer) koju je osnovao Frank Wiewel. Franka je Hirneise susreo na Londonskoj konferenciji.
Udruženje „Ljudi protiv raka” objavljuje novosti, organizuje predavanja, radionice i konferencije, te nudi telefonske konsultacije i savete putem e-maila. Možete postati član i ostvarivati prednosti njihovih usluga za 60 Eur godišnje! Hirneise za svoje savete ne naplaćuje dodatne iznose. Čini se,da među obolelima postoji velika potreba za nezavisnim informacijama, a koje tako nedostaju u medicinskom svetu!
KLASIČNA MEDICINA I LEKARI
Priča nam nadalje L. Hirneise: „Većina lekara su dobri profesionalci, koji istinski žele pomoći svojim pacijentima. Ali, … oni rade u lošem sistemu.
Posle svega, od koga lekarii dobijaju informacije? Prvo, od univerzitetskih profesora. A kako se postaje profesor? Radeći unutar establishmenta, ponavljajući ono što je već davno rečeno. Nema drugog načina da neko postane profesor u naučnoj zajednici. Tako svaki lekar redovno prisustvuje konferencijama svog kruga delovanja. Nisam bio niti na jednoj konferenciji a da nije sponzorisana od neke farmaceutske kompanije. A onda postoje i stručni časopisi i trgovački žurnali. Puni su oglasa farmaceutske industrije. Ne moram ni da napominjem, ko je vlasnik tih časopisa. Iz svega sledi jedini mogući zaključak: unutar konvencionalne medicine nezavisnost je postala prošlost.”
Hirneise snažno podržava integralni pristup lečenju raka, a što uključuje i ne-zapadne metode: „Svih tih godina dok sam radio u bolnicama, nisam nikad čuo nekoga da govori o alternativnim načinima lečenja raka. Prosečni lekar ne zna ništa o lečenju raka u Rusiji, Indiji, Kini ili Južnoj Americi. Ako bih upitao lekare o takvim tretmanima, oni bi mi odgovorili: „Da to funkcioniše, već bi čuli za to“. Ali baš u tome je stvar: o takvim metodama lečenja ništa se ne objavljuje u časopisima koje ti lekari čitaju. To je način kako sistem sam sebe održava.
Onkolozi ne znaju ništa o tome. Iskreno, mislim da riječ ‘onkolog’ nije prikladna za većinu lekara koji se bave rakom. Prikladnije bi bile reči „hemoterapeut“ ili „radioterapeut“ - najčešće se samo time bave.”
Svaki uspešan našin lečenja raka sadrži tri sastojka: potpunu detoksikaciju, promenu prehrane i duhovni rad na sebi.
HEMOTERAPIJA
Rano je jutro, 8 i po, sedimo i doručkujemo u uredu L. Hirneisea na najvišem spratu njegove ukusno uređene kuće pogledavajući na brežuljke što se prostiru uokolo Stuttgarta. Nova tema je načeta: hemoterapija. Najnovije delo Hirneisea je knjiga provokativnog naslova: Hemoterapija leči rak i Zemlja je ravna ploča” (izdali: Sensei Verlag, 2002., Nexus, 2005.).
Hirneiseova vizija ne ostavlja puno mesta za izmišljanje: hemoterapija, terapija kojom je svakodnevno podvrgnuto tako veliki broj pacijenata - ne funkcioniše.
“Mogu zamisliti kako bi hemoterapija mogla u određenim slučajevima omogućiti privremeno rešenje, ali u svakom slučaju kao deo potpunog protokola koji uključuje detoksikaciju, ishranu i mentalno-duhovnu podršku. Međutim, protivim se načinu na koji se primenjuje otrov. Ako se sledi sadašnji protokol lečenja,tako se ljudi ubijaju. Tačka.
Štaviše, lekari govore pacijentima kako će kad jednom tumor nestane oni biti zdravi. To ne samo da nije istina, to je glupo. Usput rečeno, poznajem mnogo lekara i mnogi su mi prijatelji I kad se sretnemo negde na piću, priznaju mi kako nikad ne bi primenili hemoterapiju na sebi ili na nekom članu svoje porodice. Lekari mi šalju pacijente jer znaju kako konvencionalna medicina ne funkcioniše.“
Govore svojim pacijentima: „Moram vam dati ovo, ali to ne funkcioniše. Otiđite do Hirneisea. A ipak i dalje nastavljaju raditi unutar sistema.
Nije li to šizofreno? Ali lekar može mnogo izgubiti ako se udalji od sistema: novac, karijeru, profesionalni stav; svako vam se divi i obraća ako ste lekar. Šta više, ako krenete protiv plime, ostaćete bez zuba i izgrebaćete nokte. Morate biti sposobni to izdržati.”
Hirneise je takođe veoma sporna osoba. Lekari mu kažu da je lud, opasan ili još nešto gore. „Ali nisam još sreo lekara koji mi je rekao: „Gospodine Hirneise, ono što ste napisali na 235 stranici nema smisla jer…“ Oni sa mnom ne vode naučne razgovore. Ali to nije iznenađujuće, ako ih upitam da mi navedu primere obolelih u poodmaklom stadijumu bolesti koji su se izlečili pomoću njihovih metoda lečenja, oni zaćute. S druge strane, mogu citirati na hiljade pacijenata i slučajeva kojima je bilo bolje iako su ti isti lekari digli ruke od njih. Poznajem te ozdravljene, svaki dan se rukujem s njima.”
HIRNEISOVA ISKUSTVA
Hirneise je mnogo putovao, čitao, i razgovarao s lekarima i pacijentima po celom svetu. Sakupio je svoje iskustvo i svoja istraživanja u značajne statističke brojke. I njegov je zaključak jasan: svaki uspešan način lečenja raka uključuje sledeća tri sastojka: potpuna detoksikacija, promena ishrane i mentalno-duhovni rad na sebi.
„U svakoj bolnici koju sam posetio uvek je bila ista priča. Oni koji su prevladali rak uradili su baš to. Viđao sam ljude na samrtnim posteljama, gde se rak proširio na kosti, mozak, pluća, koštanu srž … i uspeli su poboljšati svoje zdravstveno stanje. U završnom stadijumu raka ne postoji medicina koja vas može spasiti – konvencionalna ili alternativna.”
„Naravno da se hemoterapija ne podnosi lako, ali je korenita promena nečije ishrane i životnog stila još teže izvodljiva. Zbog toga tako mali broj ljudi prežive rak.”
Ako je sve to tako jednostavno, ZAŠTO veći broj ljudi ne OZDRAVLJUJE?
„Jer uspeh zahteva disciplinu i napore. Zahteva da se oboleli pokrenu, da postanu aktivni, razviju konstruktivan borbeni stav. Većina ljudi biraju lakši put: hemoterapija, zračenje ili operaciju. Ljudi govore: „Kako to mislite lakši put? Da li znate kako je užasna hemoterapija?“ Naravno da primanje hemoterapije nije zabavno, ali korenita promena životnog stila i ishrane je još teža. Zbog toga tako malo ljudi preživi rak.”
„Prvo je na redu detoksikacija, zatim pravilna prehrana i ostati srećan. To govorim obolelima, a oni mi odgovaraju: Šta? Ja plačem, kako da budem srećan? Jeste li potpuno poludeli gospodine Hirneise? Svuda imam tumore, ne mogu ni hodati, a vi mi govorite da bih se trebao zabavljati?“
„Tada im kažem, kako će se dogoditi jedna od dve moguće stvari: ili ćete umreti ili ćete ostati živi.
Ako ćete umreti, bolje je da se u zadnjim danima života zabavljate, zar ne? Ako ćete ostati živi, opet je bolje da se zabavljate, jer nema ničeg boljeg od smeha za vaš imunološki sustav.
Znam da zvuči ludo, ali dobro se zabavljam s ljudima koji mi dođu. Nedavno sam održavao seminar s obolelima u završnoj fazi bolesti i retko da sam se tako dobro nasmejao.
Zadovoljenje ega, novac ili seks vladaju svetom. Oboleli od raka su verojatno jedini ljudi koje to ne zanima. To je isto kao kad biste razgovarali s Papom ili Majkom Terezom. Mnogo sam naučio od njih. Oboleli žive dan za danom. Žive toliko različito od ostalog čovečanstva.”
RAK NE MOŽE POSTOJATI BEZ STRESA!
Ako zabavan i ispunjavajući život daje važan doprinos izlečenju raka, pitanje je da li odsustvo svega toga hrabri bolest. Za Lothara Hirneisea rak započinje stresom: „Rak ne može postojati bez stresa. Sto posto nemoguće! Mnogo se razgovara o vrstama stresa, fizičkom ili psihološkom, ali za ćeliju nije bitno odakle stres dolazi.
Svaki oboleli od raka ima problema sa šećerom. Inzulin transportuje šećer do ćelija. Adrenalin, a u manjoj meri kortizol i glukagon, ga odnose. Svako misli da ako je pod stresom, da će imati višak adrenalina. To je istina, ali samo na početku. Ishod dugotrajnog stresa je manjak adrenalina. To je ono što se vidi kod obolelih. Tako je ćelija prepuna šećera koji se ne razgrađuje. Ta ćelija umire. Šećer je otrov, previše šećera uništava arterije, bubrege i kosti. Telo se bori protiv takve opasnosti tako što stvara tumore kao zadnji pokušaj da se oslobodi viška šećera.”
„Za neke ljude rešenje za stres, a koji vodi do problema sa šećerom, može biti promena ishrane, jer je ona siromašna, dok će za druge rešenje biti u psihološkoj, odnosno duhovnoj sferi, jer na primer imaju ozbiljne probleme u odnosima. To je razlog zašto dobra ishrana ne funkcioniše kod svakoga, što navodi skeptike da izjave kako onda ovakav stav ne funkcioniše. Ali to baš zavisi o poreklu stresa.
Zato je tako važno da se celokupna osoba uzme u razmatranje. Hoću reći: TREBA RAZGOVARATI S CELOM OSOBOM!“
„Frank Wiewel iz američkog udruženja „Ljudi protiv raka” kaže: „Dajte mi pola sata s obolelim od raka i pronaći ću problem.“ Moja iskustva su slična. Nekad trebamo razgovarati satima, ali na kraju uvek pronađemo problem.
Problem kod lečnika je taj da oni nisu plaćeni razgovarati s pacijentima. Ako dve žene koje su obolele od raka dojke posete lekara, za njega je problem jasan: rak dojke. Moje iskustvo je takvo, da dva slučaja raka dojke mogu biti dve različite bolesti. Ako neko ko izgubi dete, razvije rak prostate šest meseci nakon gubitka, da li bi upotrijebili hemoterapiju da bi ga izlečili?”
Prema iskustvima L. Hirneisea, ako oboleli lociraju uzrok svog raka i istinski se žele promeniti, mogu se izlečiti čak i oni koji su se našli pred vratima svoje smrti. Paradoksalno, proizvodnja adrenalina vrati se na normalne vrednosti kad se ljudi opuste.
DIJAGNOZA "SMRTNE PRESUDE"
„Imam fotografiju žene iz Karlsruhea iz 1994.g. kojoj se rak proširio skoro po svim kostima i po koštanoj srži. Nije mogla ni ustajati iz kreveta a da joj neka kost ne pukne. Bila je već dugo na morfijumu i samo što nije umrla. Ona je još uvek živa i nedavno sam je posetio. Živi normalnim životom, a da li je mogla biti bolesnija?
Poznajem drugu ženu koja je dva puta umrla i koja je takođe dvaput uskrsnula. Sveštenik je bio kraj njene postelje kako bi joj dao posednju pričest. I ona je dobro. U svojim je sedamdesetima, skija u Švicarskoj i ima ljubavnika koji je 20 godina mlađi od nje.”
I Hirneise je svestan da ono što govori nije opšte prihvaćeno, pa čak i da se ne može jednostavno shvatiti, ali da se mora dopustiti svakom da primeni onu terapiju za koju se odluči nakon postavljanja dijagnoze.
„Najpre sam mnogo putovao po svetu i tek sam nakon par godina shvatio suštinu, pa kako to onda mogu očekivati od nekoga nakon jedno-satnog predavanja?” Trenutno Hirneise trenira 30 osoba koji će moći razgovarati i savetovati obolele slično kao što to on radi nakon što je obolelima postavljena dijagnoza „smrtne presude“.
„Trebate nekoga objektivnog i sa strane koji će moći razmišljati racionalno. U kritičnom trenutku vaši prijatelji i članovi porodice su u emocionalnom stanju kakvom ste i vi sami. Većina ljudi smatra lekare objektivnom osobom. Oni to nisu. Vidite, vi niste samo pacijent, vi ste i mušterija. On ima nešto za prodaju, mada je regularni lekar. Mogli bismo spasiti mnogo života ako objektivni, nezavisni stručnjak odmah razgovara s pacijentom. Zbog toga smo organizovali kurs gde svaki učesnik obećava kako neće praktikovati psihoterapiju ili bilo koji drugi tretman lečenja samostalno.”
NAKNADNA BRIGA
Druga prepreka na putu izečenja je takozvana briga posle tretmana (engl. aftercare). „Nakon lečenja poziva se pacijent da dođe ponovo za 3 meseca,na kontrolu. Većina ljudi ne može spavati dva nedelje pre isteka tog roka. A govorimo koliko je stres bitna stvar za nastajanje bolesti! Tada daju krv za pretrage i moraju čekati nedelju dana kako bi dobili rezultate. To obolele čini veoma nesigurnima. Ima toliko mogućnosti za dodatni stres. A još i nerazumevanje. Većina se lekara koristi jezikom koji niko ne razume. Preporučujem pacijentima da se čuvaju te naknadne brige. Previše je opasna.”
SAMO JEDAN PRIMER
„Pre izvesnog vremena sam držao predavanje nakon kojeg je ustao jedan muškarac, zagrlio me i rekao: „Spasili ste me.“ Nakon nekoliko meseci njegova ćerka je nazvala i poručila mi da je gospodin umro.
Šta se dogodilo? Deca su uverila oca da ipak poseti lekara. On je na kraju to i učinio. To je bilo u ponedeljak, a u subotu je umro. Izluđivao ga je stres, strah i teskoba u vezi lekareve neodređene dijagnoze. Kada me ljudi pitaju koja dijagnostička ispitivanja trebaju sprovesti, odgovaram im: „Možete li spavati bez te dijagnoze?“ Ako mpožete, onda je nemojte obaviti. Ako trebate dijagnozu kako bi lakše zaspali, tada obavite pretrage.
Bolje da se umesto krvne slike pogledate u ogledalo!
Pogledajte celo telo, kožu,svoju spoljašnjost. To je bolja dijagnoza. Nastavite s meditacijama i osluškujte svoje telo. Slušajte šta vam želi reći. Otkrićete mnogo toga, steći ćete dublji uvid. A kasnije uvek možete posetiti lekara. Nemojte ići lekaru samo da bi dobili rezultate krvne slike ili da se rendgenski slikate. Znam da je to velika žrtva. Mislimo kako lekar zna najbolje, zar ne? Pogrešno, verujte mi da to tako ne funkcioniše. Tumor nije vaš neprijatelj. Stres je istinski izvor problema, a niko ne može izbeći stress,upravo zbog previše ispitivanja.”
PORUKA LOTHARA HIRNEISEA
Možda je najvažnija poruka Lothara Hirneisea ta da svako mora pronaći svoj put ka izlečenju.
Lekar može pomoći u tom procesu. Ali isto tako može pomoći i prijatelj. Svako može kritički proceniti da li će određena metoda lečenja zaista biti dobra za njega. Individualnost je Hirneisovo nadahnuće.
Poslednji komadić saveta čoveka koji je razgovarao sa toliko mnogo obolelih, od kojih su mnogi prevladali svoju bolest!
„Potpišite ugovor sa svojim tumorom! Primetio sam kako je to uradilo mnogo preživelih. Započeli su dijalog sa svojim tumorom: „Dragi tumore, ovo je tipična obostrana gubitnička situacija. Ako narasteš, ja ću umreti, te ćeš tako i ti. Hajdemo preokrenuti na dobitnu situaciju za oboje. Ti ćeš se smanjiti, I nećeš umreti, već jedino smanjiti na normalne proporcije, a što će na kraju značiti da ću ja živeti. Zauzvrat učinit ću to i to.“
Kažem obolelima kako moraju biti vrlo oprezni šta obećaju jer će se tumor držati svog obećanja do kraja, ako se i oni budu držali svog. Ako to ne možete ispoštovati, potpišite novi dogovor.
POSTOJE ONI KOJIMA NE MOGU POMOĆI
Postoje ljudi kojima ne mogu pomoći. Bila je jedna žena čiji se sin pokušao ubiti. Na njegovoj samrtnoj postelji molila je Boga da uzme njen život u zamenu za sinov.sSin je preživeo. Nakon nekoliko nedelja obolela je od raka. Rekao sam joj da se ponovo dogovori s Bogom, da ponovo razgovara. Ali bila je u strahu da Bog ne uzme zauzvrat sinov život i ubrzo je umrla. Niko ne može pomoći takvoj osobi. To je snaga ugovora.
Svaka osoba i svaka bolest je jedinstvena, te ima pravo na poštovanje i individualni pristup.”
Časopis ,,Ode'' se bavi optimističnim vestima i izveštava o ljudima i idejama koji menjaju naš svet nabolje, to je časopis za inteligentne optimiste!
Pogledajte više na www.odemagazine.com. Original članka na engleskom jeziku potražite na www.nexusbook.com/html/articles.html
REKONEKTIVNO ISCELJIVANJE
Rekonektivno isceljivanje® je najviši oblik isceljivanja koji je trenutno poznat na zemlji. Začudujuće je jednostavan i izuzetno efikasan. Ovde je moć više inteligencije na delu. Iscelitelj je tu da se napravi spona, da se ponovo uspostavi harmonija izmedu Čoveka i Univerzuma. Brojna su dokumentovana lečenja bolesti opasnih po život, ozbiljnih anatomskih deformacija i mentalnih problema. Rekonekcija® aktivira povezivanje DNK lanaca.To stvara uslove da se brže razvijamo na svim planovima. Obavlja je ovlašćeni praktičar Rekonekcije® trećeg stepena. Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu, povećava naše potencijale i često izaziva velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju.
Snežana Latinović - Praktičar Rekonektivnog isceljivanja http://sites.google.com/site/rekonekcijasite
Пријавите се на:
Постови (Atom)
