среда, 24. фебруар 2010.
понедељак, 1. фебруар 2010.
DA LI JE RAK ZAISTA NEIZLEČIV ?
Rojal Rejmond Rajf
Piše Vanja Babić
Iako je danas svima nama veoma dobro poznato da je rak neizlečiva bolest i jedan od glavnih neprijateljja čovečanstva, teško je poverovati da je pre 70 godina rak uspešno lečen! Čovek koji je otkrio lek zvao se Rojal Rejmond Rajf, samouki naučnik, a njegova tragična sudbina mu je, pored toga što je umro u bedi i pod nepoznatim okolnostima, odredila i to da njegovo otkriće potone u zaborav!
Rojal Rejmond Rajf rođen je 1888.god, za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni dokorat univerziteta u Hajdelbergu, zbog svoje genijalnosti, znanja i veštini nalazio je rešenja za većinu problema koje ostali naučnici nisu mogli da reše. Među njegovim izumima su i heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator koji se koriste u biologiji, biohemiji i medicini.
Pošto je za vreme Prvog svetskog rata služio mornarici SAD imao je zadatak da istražuje u stranim laboratorijama, a dostupne su mu bile i najnaprednije od svih, Nemačke, gde je najverovatnije našao ideje za svoja kasnija istraživanja.
Rajf je do kraja 1929. god. završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme, koji je uvećavao čak 17.000 puta ( dok su tadašnji mikroskopi uvećavali 2.000 puta), te je mogao da vidi mikroorganizme za koje mnogi naučnici nisu ni sanjali da postoje. Pošto je nastavio svoj rad, Rajf je 1933 god. konstruisao mikroskop koji je imao uvećanje 6000 puta, i nazvao ga je - Univerzalni mikroskop.
FARBANJE SVETLOM
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan, što bi virus odmah ubilo, tako da je bilo u stanju videti ga samo mrtvog ili mumificiranog. Ali Rajf je rešio ovaj problem, jer je virus bojio svetlom i tako dobio priliku da ga vidi u svim njegovim prirodnim aktivnostima. Tako je Rajf prvi koji je počeo da koristi “rezonantnu svetlosnu tehnologiju” za svoj mikroskop.
Rajf je pažljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob, koristeći prorez kao dodatak spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na mikroorganizam koji je ragledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom mikroba, imajući u vidu da svaki molekul osciluje sopstvenom različitom frekvencijom.
Ono što je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je postalo vidljivo u bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji je mogao da vidi najsićušnije, do tada nevidljive žive organizme kako se kreću i naseljavaju tkiva.
Tako je 1932. godine otkrio virus ljudskog raka! Video ga je živog, kako u promenjenim okolnostima, nakon delovanja kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerogene.
Pošto ni medijum ni mikroskop nisu bili dovoljni da se otkriju mikroorganizmi u filteru, Rajf je ponovio pretragu. Međutim, sasvim slučajno, prethodno je testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom koju je inače koristio kako bi mikroorganizme bombardovao elektronima. Desilo se da je kancerozna kultura 24 časa ostala u cevi napunjenoj gasom argonom, uključenoj u struju. Kada je kulturu stavio pod mikroskop, uočio je pomenu izgleda. Uz nekoliko ponavljanja ovog fenomena otkrio je u polupropusnom filteru crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to “BX” virus kancera, koji je uspeo da vidi, izoluje i prečisti. Ovaj virus nazvan je Cryptocides primodiales, i bilo ga je moguće videti samo pomoću Univerzalnog mikroskopa, jer je veličina virusa bila veoma mala (dužina 1,15 mikrona a širina 1,20 mikrona).
Rajf je takođe primetio da je virus polimorfan, i pojavljivao se u 4 oblika:
1.BX (karcinom)
2.BY (sarkom)
3.Monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90% obolelih od raka, a pravilno obojene mogu se videti i pod standardnim mikroskopom.
4.Pleomorfne gljivice
Sve te forme, su se mogle preobratiti u formu BDž u periodu od 36 sati i mogu proizvesti tipičan tumor. Ogled je ponovljen 300 puta na eksperimentalnoj životinji sa istim ishodom i dokazom, te je na ovaj način Rojal Rejmond Rajf dokazao da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik.
Teorija zavere
Za Rajfove nalaze zainteresovala se dr. Virdžinija Livingston koja je postala kasnije veoma poznata po svojim istraživanjima i terapiji kancera, i danas se otkriće raka pripisuje upravo njoj, a Rajfa u svojim istraživanjima nikada nije pomenula.
Nakon ovog otkrića nastala je rasprava o istinitosti ovog eksperimenta i fenomena. Mnogi su izrazili sumnju u Rajfov nalaz. Međutim Rajf se nije obazirao na ove rasprave već je imao za cilj da otkrije način kako da uništi zlokobni virus. Upotrebio je isti princip koji je koristio i u postupku da ga učini vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavao je jačinu frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi sve dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa, nalik na razbijanje čaše povećanjem jačine tona. Tako je ovu frekvenciju nazvao »smrtonosna oscilirajuća brzina«, a ona uopšte nije bila štetna za okolno tkivo.
Nakon ovog otkrića 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 1931 god. banket pod nazivom »Kraj svih bolesti« za Rajfa, dali mu počasnu titulu doktora. Godine 1934. iz bolnice u Pasadeni dovedeno je na Rajfov tretman frekvencijama šesnaest pacijenata u završnom stadijumu karcinoma. Specijalni medicinski istrazivački komitet nadgledao je ovaj tretman i zaključio da je nakon tri meseca, četrnaest pacijenata bilo potpuno izlečeno. Tretman je onda podešen i za ostala dva koji su nakon mesec dana takođe izlečeni. Rajf je 1934 god. zapisao:
»Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon tri minuta tretman se završava. Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno.«
Tako je iste godine počela da radi i klinika za rak na Univerzitetu Južne Kalifornije. Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. god. u »Science Magazine« a tehnički detalji lečenja dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Godine 1934. Moris Fisbejn koji je posedovao ceo kapital Američke Medicinske Asocijacije poslao je ponudu Rajfu o kupovini prava na njegove frekventne mašine. Rajf je ponudu odbio, i od tada je pošlo naopako.
Počelo je sa krađom Rajfovih komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova, beležaka... Kradljivac nije nikada otkriven. Potom je neko teško oštetio njegov mikroskop krađom velikog broja delova, laboratorija Brunet u Nju Džerziju koja je blisko sarađivala sa Rajfom je izgorela u podmetnutom požaru. Autor članka objavljenog u godišnjaku Smitsonian Instituta je misteriozno ubijen u svojim kolima. Dr. Nemes, Rajfov bliski saradnik poginuo je u požaru u svojoj laboratoriji gde je izgorela sva dokumentacija. A od 1939 god. svi istaknuti dokrtori i naučnici u SAD poricali su da znaju Rajfa. Ogroman novac farmaceutskih kompanija je potrošen kako bi svi oni koji su upoznati sa Rajfovom terapijiom - sve zaboravili. Rad i život dr Rojala Rajfa bio je definitivno uništen nezakonitom zaplenom njegove dokumentacije.
Rajf je umro 1970 god. »slučajnom« smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici »Grossmont«.
Sve što znamo danas o Dr. Rajfu potiče iz knjige »Lek protiv raka koji je delovao« Berija Lajnsa.
Kasnih 50-tih neki nezavisni istraživači, ne znajući za Rajfova otkrića, dokazali su da je rak infektivna virusna bolest i da se »kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva«, već je to bolest prouzrokovana mikroorganizmima u krvi. Naime, izgleda da svako od nas nosi taj virus ali da on ne prouzrokuje tumore ako u organizmu nema dovoljno toksina, a smrtonosni ishod može biti posledica izlaganju hemikalijama, radijaciji, stresu, slabim imunitetom ili lošom krvnom slikom.
Danas postoje mali aparati koji se prodaju kao Rajfovi, ali njihova mogućnost lečenja ograničena je na bolesti kao što je grip ili za relaksaciju od napetosti. Pitanje je koliko su ti aparati zaista tačno podešeni i da li uopšte imaju neko dejstvo.
LEKOVITE FREKVENCIJE
Rajfova dokumentacija je uništena, a na osnovu ono malo preostalih tragova doktor Robert P. Sraford uspeo je da napravi listu nekih frekvencija koje su najpribližnije originalnim:
Tetanus 120
Gonoreja 712
Stafilokoke 728
Streptokoke 880
Tuberkuloza virus 1552
Karcinom 2128
Piše Vanja Babić
Iako je danas svima nama veoma dobro poznato da je rak neizlečiva bolest i jedan od glavnih neprijateljja čovečanstva, teško je poverovati da je pre 70 godina rak uspešno lečen! Čovek koji je otkrio lek zvao se Rojal Rejmond Rajf, samouki naučnik, a njegova tragična sudbina mu je, pored toga što je umro u bedi i pod nepoznatim okolnostima, odredila i to da njegovo otkriće potone u zaborav!
Rojal Rejmond Rajf rođen je 1888.god, za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni dokorat univerziteta u Hajdelbergu, zbog svoje genijalnosti, znanja i veštini nalazio je rešenja za većinu problema koje ostali naučnici nisu mogli da reše. Među njegovim izumima su i heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator koji se koriste u biologiji, biohemiji i medicini.
Pošto je za vreme Prvog svetskog rata služio mornarici SAD imao je zadatak da istražuje u stranim laboratorijama, a dostupne su mu bile i najnaprednije od svih, Nemačke, gde je najverovatnije našao ideje za svoja kasnija istraživanja.
Rajf je do kraja 1929. god. završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme, koji je uvećavao čak 17.000 puta ( dok su tadašnji mikroskopi uvećavali 2.000 puta), te je mogao da vidi mikroorganizme za koje mnogi naučnici nisu ni sanjali da postoje. Pošto je nastavio svoj rad, Rajf je 1933 god. konstruisao mikroskop koji je imao uvećanje 6000 puta, i nazvao ga je - Univerzalni mikroskop.
FARBANJE SVETLOM
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan, što bi virus odmah ubilo, tako da je bilo u stanju videti ga samo mrtvog ili mumificiranog. Ali Rajf je rešio ovaj problem, jer je virus bojio svetlom i tako dobio priliku da ga vidi u svim njegovim prirodnim aktivnostima. Tako je Rajf prvi koji je počeo da koristi “rezonantnu svetlosnu tehnologiju” za svoj mikroskop.
Rajf je pažljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob, koristeći prorez kao dodatak spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na mikroorganizam koji je ragledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom mikroba, imajući u vidu da svaki molekul osciluje sopstvenom različitom frekvencijom.
Ono što je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je postalo vidljivo u bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji je mogao da vidi najsićušnije, do tada nevidljive žive organizme kako se kreću i naseljavaju tkiva.
Tako je 1932. godine otkrio virus ljudskog raka! Video ga je živog, kako u promenjenim okolnostima, nakon delovanja kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerogene.
Pošto ni medijum ni mikroskop nisu bili dovoljni da se otkriju mikroorganizmi u filteru, Rajf je ponovio pretragu. Međutim, sasvim slučajno, prethodno je testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom koju je inače koristio kako bi mikroorganizme bombardovao elektronima. Desilo se da je kancerozna kultura 24 časa ostala u cevi napunjenoj gasom argonom, uključenoj u struju. Kada je kulturu stavio pod mikroskop, uočio je pomenu izgleda. Uz nekoliko ponavljanja ovog fenomena otkrio je u polupropusnom filteru crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to “BX” virus kancera, koji je uspeo da vidi, izoluje i prečisti. Ovaj virus nazvan je Cryptocides primodiales, i bilo ga je moguće videti samo pomoću Univerzalnog mikroskopa, jer je veličina virusa bila veoma mala (dužina 1,15 mikrona a širina 1,20 mikrona).
Rajf je takođe primetio da je virus polimorfan, i pojavljivao se u 4 oblika:
1.BX (karcinom)
2.BY (sarkom)
3.Monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90% obolelih od raka, a pravilno obojene mogu se videti i pod standardnim mikroskopom.
4.Pleomorfne gljivice
Sve te forme, su se mogle preobratiti u formu BDž u periodu od 36 sati i mogu proizvesti tipičan tumor. Ogled je ponovljen 300 puta na eksperimentalnoj životinji sa istim ishodom i dokazom, te je na ovaj način Rojal Rejmond Rajf dokazao da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik.
Teorija zavere
Za Rajfove nalaze zainteresovala se dr. Virdžinija Livingston koja je postala kasnije veoma poznata po svojim istraživanjima i terapiji kancera, i danas se otkriće raka pripisuje upravo njoj, a Rajfa u svojim istraživanjima nikada nije pomenula.
Nakon ovog otkrića nastala je rasprava o istinitosti ovog eksperimenta i fenomena. Mnogi su izrazili sumnju u Rajfov nalaz. Međutim Rajf se nije obazirao na ove rasprave već je imao za cilj da otkrije način kako da uništi zlokobni virus. Upotrebio je isti princip koji je koristio i u postupku da ga učini vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavao je jačinu frekvencije na kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi sve dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa, nalik na razbijanje čaše povećanjem jačine tona. Tako je ovu frekvenciju nazvao »smrtonosna oscilirajuća brzina«, a ona uopšte nije bila štetna za okolno tkivo.
Nakon ovog otkrića 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 1931 god. banket pod nazivom »Kraj svih bolesti« za Rajfa, dali mu počasnu titulu doktora. Godine 1934. iz bolnice u Pasadeni dovedeno je na Rajfov tretman frekvencijama šesnaest pacijenata u završnom stadijumu karcinoma. Specijalni medicinski istrazivački komitet nadgledao je ovaj tretman i zaključio da je nakon tri meseca, četrnaest pacijenata bilo potpuno izlečeno. Tretman je onda podešen i za ostala dva koji su nakon mesec dana takođe izlečeni. Rajf je 1934 god. zapisao:
»Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon tri minuta tretman se završava. Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno.«
Tako je iste godine počela da radi i klinika za rak na Univerzitetu Južne Kalifornije. Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. god. u »Science Magazine« a tehnički detalji lečenja dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Godine 1934. Moris Fisbejn koji je posedovao ceo kapital Američke Medicinske Asocijacije poslao je ponudu Rajfu o kupovini prava na njegove frekventne mašine. Rajf je ponudu odbio, i od tada je pošlo naopako.
Počelo je sa krađom Rajfovih komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova, beležaka... Kradljivac nije nikada otkriven. Potom je neko teško oštetio njegov mikroskop krađom velikog broja delova, laboratorija Brunet u Nju Džerziju koja je blisko sarađivala sa Rajfom je izgorela u podmetnutom požaru. Autor članka objavljenog u godišnjaku Smitsonian Instituta je misteriozno ubijen u svojim kolima. Dr. Nemes, Rajfov bliski saradnik poginuo je u požaru u svojoj laboratoriji gde je izgorela sva dokumentacija. A od 1939 god. svi istaknuti dokrtori i naučnici u SAD poricali su da znaju Rajfa. Ogroman novac farmaceutskih kompanija je potrošen kako bi svi oni koji su upoznati sa Rajfovom terapijiom - sve zaboravili. Rad i život dr Rojala Rajfa bio je definitivno uništen nezakonitom zaplenom njegove dokumentacije.
Rajf je umro 1970 god. »slučajnom« smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici »Grossmont«.
Sve što znamo danas o Dr. Rajfu potiče iz knjige »Lek protiv raka koji je delovao« Berija Lajnsa.
Kasnih 50-tih neki nezavisni istraživači, ne znajući za Rajfova otkrića, dokazali su da je rak infektivna virusna bolest i da se »kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva«, već je to bolest prouzrokovana mikroorganizmima u krvi. Naime, izgleda da svako od nas nosi taj virus ali da on ne prouzrokuje tumore ako u organizmu nema dovoljno toksina, a smrtonosni ishod može biti posledica izlaganju hemikalijama, radijaciji, stresu, slabim imunitetom ili lošom krvnom slikom.
Danas postoje mali aparati koji se prodaju kao Rajfovi, ali njihova mogućnost lečenja ograničena je na bolesti kao što je grip ili za relaksaciju od napetosti. Pitanje je koliko su ti aparati zaista tačno podešeni i da li uopšte imaju neko dejstvo.
LEKOVITE FREKVENCIJE
Rajfova dokumentacija je uništena, a na osnovu ono malo preostalih tragova doktor Robert P. Sraford uspeo je da napravi listu nekih frekvencija koje su najpribližnije originalnim:
Tetanus 120
Gonoreja 712
Stafilokoke 728
Streptokoke 880
Tuberkuloza virus 1552
Karcinom 2128
Пријавите се на:
Постови (Atom)
